PRIČA O STUDENTSKOJ LjUBAVI: KAKO SU SE ZAVOLELI I VERILI ŽELjKA I SINIŠA

Desetka za diplomski, pa verenički prsten

  • Nije bilo pitanje hoću li zaprositi Željku, nego kako i kada ću to učiniti. Mislio sam, za Novu godinu, pa za trogodišnjicu naše ljubavi, onda sam odlučio da to bude za diplomski

U isto vreme, pre četiri godine, došli su u Zrenjanin. Ona – Željka Meržan iz Krajišnika, upisala je tekstilnu konfekciju i dizajn na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija. On – Siniša Mihajlović iz Pačira, dobio je indeks Tehničkog fakuleta „Mihajlo Pupin”, smer informatička tehnologija i industrijsko inženjerstvo. Upoznali su se u Studentskom domu „Mihajlo Predić – dr Miša”. Tako su počeli njihovi studentski dani u gradu na obalama Begeja.
– Dom nas je prigrlio kao svoje i postao nam druga kuća. Bili smo samo prijatelji. Vremenom, posle skoro godinu dana, prijateljstvo je preraslo u ljubav. Zajedno smo tri godine i tri meseca – kaže Siniša.
Možda priča o studentskoj ljubavi ne bi dospela u novine, da se ovoga maja nije zbilo nešto što je privuklo pažnju, najpre na Visokoj tehničkoj školi, potom i u javnosti…
Kada je, sva srećna zbog uspešne odbrane diplomskog rada i desetke, Željka 9. maja krenula da radost podeli sa Sinišom i prijateljima, ni slutila nije šta će se, zapravo, dogoditi. Bila je uzbuđena i u prvom momentu nije ni čula da je momak zove. Kada se okrenula, videla je Sinišu kako kleči pred vratima škole… A kada je čula pitanje – da li želiš da primiš verenički prsten, najpre je zanemela, a potom zaplakala od sreće.
Naravno, društvo malo, ali odabrano, odmah je počelo da im čestita.
– Nije bilo pitanje hoću li zaprositi Željku, nego na koji način i kada ću to učiniti. Mislio sam, za Novu godinu, pa onda za trogodišnjicu naše ljubavi. Na kraju, kada sam joj kupio sat da joj čestitam diplomski, odjednom sam odlučio da kupim i prsten i da je zaprosim u školi, da to bude sećanje i na diplomu i na veridbu. Trudio sam se da to bude tajna, a naši zajednički prijatelji su mi pomogli. Kada mi je Željka prišla i rekla da, koje sam toliko želeo da čujem, mojoj sreći nije bilo kraja. Sve je ispalo lepše nego što sam zamišljao – priča Siniša.
Željka kaže da nije mogla da dođe do reči, jednostavno, za momenat nije postojao ni prostor, ni vreme, samo emocije…
– Kada sam završila sa odbranom diplomskog rada, samo sam razmišljala o tome kako ću da dođem kući i da proslavim završetak školovanja. Nisam ni slutila da će me čekati iznenađenje kakvo mi je Siniša priredio. Iskreno, malo sam bila u šoku, ali u onom pozitivnom, naravno – priča nam kroz osmeh Željka.
Postoje mnogi načini kako da se zaprosi devojka. Od tradicionalnih, do ovih modernih – Jutjub, Fejsbuk, alarm na mobilnom, na koncertu (to je već postalo malo otrcano), a ima i nekih ekstremnih varijanti, poput onih tokom iskakanja padobranom, što je, naravno, rezervisano za sportiste. Siniša se odlučio da to bude u školi, jer su se tu i sreli. Verenički događaj nije ostao nezapažen, pa je u Visokoj tehničkoj školi za Željku i Sinišu organizovana skromna svečanost. Sreću im je poželeo dr Milorad Rančić. On se malo i našalio: – Evo reklame za školu! Uz diplomu, i verenički prsten.
Željka i Siniša žele da upišu master studije. Da putuju. Da im bude lepo. A kada bude zakazano venčanje, obećali su da će nam javiti…
Ako je Željka zaslužila desetku na diplomskom (mentor joj je bio dr Mile Lovre), onda je Siniša zaslužio 10 za gest ljubavi. I za sećanje na proleće 2017. u gradu na Begeju…

Milena Bečejac

FacebookTwitter