Telekom Srbije reklamira svoju novu uslugu: televizijski program preko satelitske antene – više od 100 kanala, prvih šest meseci samo za 1 dinar! S obzirom na to da još ima krajeva u Srbiji do kojih kablovske TV kuće još nisu doprle (a i neće skoro, nisu zainteresovane jer je gustina stanovništva tako mala), satelitska antena za njih tamo i nije stvar izbora… Vidi se to i iz MTS reklame, ne sumnjam da je i vama zapala za oko: dva domaćina razgovaraju uz rakijicu, zadovoljni novim TV prozorom u kablovski svet (da ne mora žena da mu drži antenu na krovu): „Komšija, da javimo i Peri, greota je, njegova žena je već tri dana na krovu, a pada kiša…”
Nema šta – baš je duhovito, ili „duhovito” (sa navodnicima ili bez njih, u zavisnosti od toga koliko naginjete ciničnom smislu za humor). Utisak je da su autori reklame dobro razumeli milje o kome govore (i kome se obraćaju), pa su odvagali odgovarajuću dozu šeretluka, i stvar prolazi s upitomljenim osmehom, ispod radara dežurnih boraca za ženska prava. Mada, čudi me, ipak, da još niko iz vladajuće stranke nije reagovao, pošto se ta partija upravo diči i ističe po zaštiti žena. Doduše, to se najčešće dešava kad štite žene iz svojih redova, i to tako da se politički marketing „iz aviona” vidi i koristi u što većim količinama.
Čini se da ovde ipak nemamo taj slučaj, a ni tu mogućnost. Valjda žene, koje u nedostatku kablovske televizije čuče na krovu i drže antenu – nekako ne spadaju u aktuelnu borbu za sveopštu korektnost kojom se vladajuća nomenklatura već neko vreme tako obilato služi… A, da, ta reklama se, uglavnom, vrti na „Pinku”, što znatno menja dioptriju. Uostalom, ovo je doba ne samo post-istine, nego i post-neistine. Ili sam i ja, s godinama, prešla u cinike…
