Andrić je u svojim delima iznedrio plejadu ženskih likova u koje je utkao poseban hibris, tragičnu crtu sudbine koja prati , „lepa bića Ive Andrića”, ali taj usud stradanja ne zaobilazi ni muškarce.
Zrenjaninska publika je prošle nedelje imala priliku da premijerno, na Kamernoj sceni, prvi put pogleda dramsku adaptaciju jednog Andrićevog dela, čija je tematika aktuelna i danas. Reč je o predstavi „Zlostavljanje”, rađenoj prema istoimenoj pripoveci našeg nobelovca. Režija je poverena Momčilu Miljkoviću, mladom reditelju iz Novog Sada, dok je dramatizaciju uradila Maša Seničić, dramaturškinja iz Beograda.
ZAROBLjENOST U PATRIJARHALNOM MILJEU
Drama se u osnovi bavi (ne)srećnim brakom, ali i pobunama unutar njega, a supružnici su mlada i siromašna Anica Marković i dosta stariji Andrija Zereković, fabrikant četki. Zarobljena u patrijarhalnom miljeu, dok je muž tretira kao „niže biće” i objekat koji ćuti i trpi, Anicu posebno bole reči „razumeš” i „slušaj me”, koje često odjekuju pozornicom.
Iako bez modrica kao vidljivog obeležja nasilja, Anica nema prava da se buni, jer svi veruju da je njen brak skladan, ne pomišljajući šta se odvija iza njihova četiri zida. Ipak, iako je žena koja trpi, pati i strada, ona pronalazi snage da se odupre zlostavljanju i napusti muža jednom zauvek, zbog čega će biti osuđena i odbačena od porodice i društva.
ISKRENA EMOCIJA GLUMACA
Uloga Anice, žene koja iz noći u noć trpi psihičko zlostavljanje, koje je podjednako teško kao i fizičko, koja gleda i sluša kako njen krivi čovek ispravlja svet, poverena je glumici Nataši Ilin, koja ju je dočarala bez previše patetike i prenaglašene izražajnosti, već odmereno i sa iskrenom emocijom.
Andriju Zerekovića, četkara, kojeg tumači maestralni Dragan Đorđević, upoznajemo na početku predstave kao uljudnog, mirnog, porodičnog čoveka kojeg prati dobar glas po celoj varoši. U toplini porodičnog doma postaje neko drugi, neko koga je samo Anica poznavala, čovek bez milosti, bez saosećanja, hladan kao stena.
– Sve bih ja to otpuštao, slao na robiju i ubijao ako treba. Samo proverim i presudim po kratkom postupku. Ubiti za mene je isto što i popiti čašu vode. Tri udarca i gotovo. Posle se operu ruke, i čovek se ponovo vrati u varoš – obraćao se Andrija Zereković Anici, govoreći joj o svojim fiktivnim neprijateljima, preobražavajući se u večernjeg monstruma.
ANICA I MEFISTO
Najveći režiserski zahvat koji je Momčilo Miljković uneo u adaptaciju Andrićeve pripovetke, jeste uvođenje drugog lika Andrije Zerekovića kojeg tumači Stefan Juanin.
– I kada je odlazio, moj muž je bio tu. Kao da me je nadgledao. Sve je video i znao. U toj velikoj kući nisam bila sama – govori Anica.
Juaninu je povereno da dočara Aničinu projekciju odsutnog Andrije, demona koji muči i proganja mladu ženu i kada fizički nije pored nje. Uloga Mefista koji udara burmom o predmete po kući, u Anici budi strahove i najavljuje dolazak muža i zlostavljanje koje se nastavlja.
Scenografija Milane Trifunjagić dala je dobar ram glumačkoj igri – svaki komad nameštaja na sceni odgovara malograđanskom svetu Andrije Zerekovića. Kostime je kreirala Blagovesta Vasileva, za šminku je zadužena Draginja Puškarić, šef scene je Srđan Vekecki, dok su ostali radovi urađeni pod rukovodstvom Vilmoša Kašlika. Ispicijentkinja je Sanja Nikić. Miroslava Malbaški
