Ovaj tekst je trebalo da bude sasvim drugačiji. Ali…
Čitala sam da je Tunerova zgrada, koja je zbog svoje kitnjaste lepote Zrenjanincima znana kao „Šeherezada”, vraćena vlasnicima. Ova lepotica u starom jezgru pripadala je porodici Tuner, pa sam htela da napišem nešto o starim zgradama, u glavnoj, i u svim drugim ulicama.
Kako bih napravila ovaj kroki, povezala lepotu zgrade i lepotu Šeherezade, legendarne kraljice i pripovedačice iz „Hiljadu i jedne noći”, počela sam malo da istražujem. Pošto znanja nikada nije dovoljno, krenula sam u potragu po internetu i ukucala „Šeherezada”.
Odmah mi se otvorila Vikipedija, a onda je usledilo… Sve recept do recepta. Torta „Šeherezada” u nekoliko varijanti, sa turskim keksom (ima da se kupi i kod nas), ali ima i bez toga. Dakle, sudeći po fotografijama, poslastica deluje baš fino, a kažu i da je jeftina. Ko zna, možda sam je nekada i probala, ali nisam znala da je to torta koja ima tako lepo ime.
Ali, to nije sve.
Potom su na upit počele da iskaču epizode turske serije, istog imena. E, to sam preskočila kada je prikazivana kod nas (kako mi nije sramota, rekla bi jedna moja draga koleginica). U toj seriji, Šeherezada je arhitekta, zaposlena u građevinskoj firmi. Šta ste sve zbilo, ako niste gledali seriju, saznajte sami. U potrazi za Šeherezadom, stigla sam i do Sulejmana Veličanstvenog.
Posle sam promenila upit, ali me je prošla volja da znam više.
Sasvim mi je dovoljno ono što sam dosad znala.
Što se tiče zgrade u glavnoj ulici, najviše sam volela da sedim u dvorištu i da pijuckam limunadu, da gledam njene oronule balkone i zamišljam kako je nekada sve to bilo lepo, i kako se lepo živelo. I kako je lepo to što je građevina iz 1900. godine sačuvana. I kako je lepo i to što je počela obnova fasada još tri zgrade u glavnom sokaku. Što ipak čuvamo naše kulturno nasleđe, i što verujem da ćemo čuvati i novo koje će, jednoga dana, pošto prohuje godine i godine, takođe imati neku vrednost.
