PRIVREDNIK GORAN KOVAČEVIĆ, NOVI PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA NALED-A

Od minimalca državi dodatnih 42 miliona evra
Poslodavci su predlagali 127, Sindikati 145 dinara, a predlog Vlade – usvojenih 130 dinara. Tako će minimalna mesečna zarada iznositi 22.620 dinara, tj. biće veća za 1.586 dinara nego sad (oko 14,5 evra). O tome smo razgovarali sa Goranom Kovačevićem, generalnim direktorom kompanije „Gomeks”, koji je učestvovao u ovim trojnim pregovorima o visini minimalca, u ime Unije poslodavaca Srbije. Goran Kovačević je i novi predsednik Upravnog odbora NALED-a, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. To je najveća privatno-javna asocijacija u Srbiji, koja okuplja više od 200 kompanija, lokalnih samouprava i nevladinih organizacija.
Kako biste, kao član Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, komentarisali minimalnu cenu rada, imajući u vidu i to što poslovanje vaše kompanije zavisi i od kupovne moći građana? Da li je nova cena realna, ili nametnuta?
– Ako bismo gledali sa stanovišta koliko je potrebno za koliko-toliko normalan život, onda je minimalna cena rada preniska, ali ako bismo gledali sa stanovišta stanja privrede, onda je cena rada negde na gornjoj granici. Ukupno gledajući, tu smo negde u sredini i mislim da je ovo kompromisno rešenje prihvatljivo i za poslodavce. Problem sa minimalnom cenom rada je u tome što postoji priličan broj poslodavaca koji deo zarada isplaćuju u gotovini da bi izbegli plaćanje poreza i doprinosa. Posledica ovakvog neprihvatljivog ponašanja je problem sa punjenjem fondova, a oni poslodavci koji uredno izvršavaju svoje obaveze, moraju da plaćaju još više. Država će kroz podizanje minimalne cene rada oprihodovati dodatnih oko 42 miliona evra i to je početak i kraj priče.
Sada ste na čelu Upravnog odbora NALED-a, tu ste nasledili Anu Brnabić, i upravo je potpisan ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa Vladom Vojvodine. Kako će izgledati ta saradnja?
– NALED je najorganizovanija organizacija civilnog sektora koja se bavi privredom i unapređenjem poslovnog okruženja i ovo je samo korak dalje u saradnji sa vladinim sektorom. Srećom, aktuelna vlast prihvata NALED na konstruktivan način, kao nekoga ko želi da pomogne, pa očekujem da će naši predlozi, koji su bazirani na podacima koje dobijamo od privrede, lokalnih samouprava i drugih vladinih i nevladinih organizacija, biti pažljivije razmatrani. Mi nismo ti koji donose odluke, to su Vlada i Parlament, ali mi smo ti koji mogu mnogo da pomognu da te odluke budu zasnovane na realnim mogućnostima našeg društva i da se sprovode sa maksimalnom efikasnošću.
Kao poslodavac i privrednik, očekujete li da će biti smanjeni takozvani parafiskalni nameti, kao što država obećava?
– Iskreno, ovo obećanje smo dobili već mnogo puta i verujem da ta obećanja ni tada nisu davana tek tako. Na kraju, i pored dobre volje, naša surova realnost (prazni budžeti) odlagali su realizaciju. Sada je naš budžet u boljem stanju, tako da su se stekle okolnosti da se napokon krene sa smanjivanjem parafiskalnih nameta. Ovo pitanje je direktno vezano sa nastavkom reformi koje podrazumevaju smanjenje javnih troškova. Ako tu ne budemo odlučni, bojim se da će i ovo obećanje ostati samo na papiru. Svi rezultati dosadašnjih reformi pali bi u vodu ako se ne reši pitanje efikasnosti javnog sektora, jer onda ne bismo razgovarali o smanjenju parafiskalnih nameta, već o njihovom uvećanju. Verujem da je vlast svesna toga da više nemamo vremena za gubljenje i da će istrajati na svojim obećanjima.
Lj. B.

FacebookTwitter