Posebna vrsta kondicije potrebna je čoveku da godinama iz dana u dan stoji za tezgom, komunicira sa probirljivim kupcima i vodi računa o robi i novcu. Naravno, najteže je zimi – kaže Robet Koso
Pijaca na Bagljašu. Januarski mrazevi stegli, temperatrura je u „debelom” minusu. Pijaca je u zatvorenom prostoru, pa je temperatura unutra pet, šest stepeni u plusu, ali kupaca i prodavaca je malo.
– Vidite, potražnja nije velika. Zbog toga i ne iznosimo veće količine robe na tezge. Bojimo se da se voće i povrće ne smrzne. Kao za inat, u vreme kada očekujemo najveći promet, oko Božića i Nove godine, bilo je veoma hladno. Najgore je bilo između 5. i 15. januara, kada je većina nas radila samo do dva sata posle podne, a mnogo pijačara nije ni iznelo robu. Naravno, malo je lakše od kada je pijaca pokrivena, ali je ipak hladno – kaže 62-godišnji Jovan Glišić, stolar, koji je 37 godina radio u „Šinvozu”.
Dok čeka odlazak u penziju, radi na pijaci. Nudi kiseli kupus ribanac, prokole, kuvan paradajz i jaja koja nabavlja na jednoj privatnoj farmi u Česteregu.
Katica Horvat iz Mužlje ima 56 godina. Prodaje cveće.
– Teško je raditi zimi i u plasteniku, a i ovde na pijaci nije lako. Koliko ću cveća doneti na prodaju, procenjujem prema vremenu. Hladno je, pa sam ovih dana za tezgom najduže do podneva. Kćerka Angela i sin Tivadar su zaposleni, pa mi pomažu samo u proizvodnji cveća. Ali, kćerki ne bih ni dozvolila da stoji zimi za tezgom da se smrzava – kaže Katica.
Cveće prodaje i Zrenjaninac Robert Koso.
– Posebna vrsta kondicije potrebna je čoveku da godinama iz dana u dan stoji za tezgom, komunicira sa probirljivim kupcima i vodi računa o robi i novcu. Naravno, najteže je zimi. Treba se dobro obući. Preporučujem što više vunene odeće i slojevito oblačenje. Vidite, na sebi imam skijaške pantalone, vetrovku, cipele. Iako sam pod nadstrešnicom, podigao sam kapuljaču – kaže Koso.
On je građevinski tehničar, ali u struci je radio manje od godinu dana. Osim standardne ponude koju u zimskim mesecima čine uglavnom ruže (koje prodaje na komad i u buketima) nudi još hrizanteme i lepe mini orhideje.
– Katastrofa je raditi zimi, pogotovo ženama i devojkama. Hladno je, prodajno mesto je blizu vrata, pa ima i jake promaje – ističe Biljana Caran koja sa sestrom Svetlanom drži tezge na Bagljaškoj pijaci. Ona upozorava da veliki promet i gužve u danima pred novogodišnje i božićne praznike ne treba da zavaraju i ističe da promet iz godine u godinu opada.
– Na to utiče loš standard građana, ali i marketi nam odvlače mnogo kupaca. Ja smatram da je roba sa pijaca kvalitetnija i svežija. Nevolja je i što je iznos za mesečnu i dnevnu zakupninu tezgi previsok – dodaje ova mlada žena.
Milovan Stanić pijačnim danima dolazi iz Orlovata. Kaže da ustaje u četiri sata, pa pošto namiri krave i natovari robu, kreće za Zrenjanin.
– Dovezem nešto kupusa i prokole, ukuvanog paradajza, povrće i to taman toliko koliko mogu da prodam. Obrađujem malo zemlje, oko 20 jutara, pa porodični budžet dopunjavam prodajom na pijaci. Izašao sam pred Novu godnu na licitaciju državnog zemljišta. Ali džabe, neki jaki krenuli da nabijaju arendu i šta ću ja, nego opet na pijacu – priča poljoprivrednik iz Orlovata.
M. Stojin
NIJE POSAO ZA ŽENE
– Na mesnoj pijaci je nešto lakše. Objekat je ozidan, grejemo se pomoću klima uređaja. Zato je mlečno-mesna pijaca radila i kada su bile najjače hladnoće. Imamo stalne, dobro poznate kupce, pa sa njima uvek malo i proćaskamo… Mora da se radi i da se od nečega živi, ali devojkama i mlađim ženama, pa i ženema uopšte, ne bih preporučila ovaj posao. Opasno je po njihovo zdravlje, razumete na šta misim – govori 70-godišnja Ružica Protić. M. Stojin Fotografije: I. Pančić
