Gostovanje renomiranog stručnjaka za voćarstvo profesora dr Zorana Keserovića na Saboru zadrugara i mladih domaćina, održanom krajem marta u Zrenjaninu potvrdilo je – ne prvi put – da je srednji Banat na dobrom putu da postane respektabilan voćarski reon.
– Voćarstvo nije „rezervisano” samo za jug Srbije i regione kao što su Grocka i Smederevo, nego i za mnoge delove Vojvodine. I tu se primećuje napredak: pored Fruške gore, regiona Subotice, Vršca i Bele Crkve i na području Zrenjanina sve je više savremenih voćnjaka i dobrih voćara. Rade uglavnom bez improvizacije. Slede savete stručnjaka, kako iz javne poljoprivredne stručne službe, tako i firmi otkupljivača: najpre nabavljaju betonske stubove, protivgradne mreže, mreže za senčenje i sisteme za zalivanje, pa tek onda kupuju sadni materijal. Dakle, u voćarstvo ne ulaze „na slepo”. Takođe, nema improvizacije, ni pomodarstva oko izbora voća koje će se proizvoditi. Biću izričit: šire područje Zrenjanina nije pogodno za sadnju malina, kupina, jagoda i bresaka, a ni sa kajsijama nije sjajno. S druge strane, širok je izbor voćnih vrsta za koje je ovaj prostor bioekološki dobar. To su, pored jabuke, šljive i kruške, koštičave vrste kao što su višnja i trešnja, kao i lešnici, i orasi, dok se to za bademe ne može reći. Kada je reč o višnji: za preradu je pogodna oblačinska, a za upotrebu u svežem stanju – sorte krupnog ploda – rekao je ovom prilikom profesor Keserović.
Prema njegovim rečima, najzaslužniji za savremeni pristup voćarstvu su stručnjaci Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, koji su 2012. godine kod Lukićeva, zasnovali proizvodnju voća na najsavremeniji način, na komercijalno značajnoj površini od pet hektara.
– Uporni smo i pokušavamo da napravimo proboj u proizvodnji kajsija, domaćih novosadskih sorti „rodna”, NS 4 i NS 6, kao i „Deltinih” sorti jabuke „rajnders”, „red kap” i „gala” i „šniga”. Razume se, primenili smo principe o kojima je govorio profesor Keserović – kaže diplomirani inženjer voćarstva Milinko Sinđić iz Poljoprivedne stručne službe.
Od njega saznajemo da na području Srednjobanatskog okruga ima oko 1.800 hektara aktivnih voćnjaka. Prednjači višnja. Samo kompanija „Matijević” u rasadniku kod Zrenjanina ima ovo voće na stotinak hektara. Sečanjski „Sveti Nikola” gaji, na više lokacija, višnju na oko 160 hektara i ozbiljno sarađuje sa Poljoprivrednom stručnom službom. Višnja se gaji i u Tomaševcu: svojevremeno je pod ovom sočnom voćkom bilo 300 hektara. Sada je ta površina manja jer zakupci krče stare zasade, a novi ne stasavaju „preko noći”.
Značajne površine pod jabukom su u Belom Blatu, a trešanja kod Lukićeva. U Vojvoda Stepi ima više od 120 hektara pod jabukom, kruškom, višnjom i kajsijom. Sve veće su i površine pod leskom.
Za sada u ovom delu Banata nema kapaciteta za preradu voća u sokove i proizvode kao što su marmelade i voćne pulpe za pekarsku industriju. Zna se da se dosta voća izvozi, ali naši sagovornici ne mogu da kažu koji su eksporteri po sredi. Teško se, međutim, dolazi i do podataka ko su pravi vlasnici mnogih površina pod voćnjacima, ali to je već neka druga priča…M. Stojin
