Privođenjem trojice osumnjičenih u aferi „fabrika vode“, deo zainteresovane javnosti je odahnuo! Bili su uvereni da je to kraj njihove agonije i da će, samim tim, legalizovati sve ono što im (ne)pripada. Međutim, radovanje je bilo kratkog daha… Kula od karata je počela da se ruši onog trena, kada je određen pritvor najmlađem okrivljenom (koji je sve vreme bio na slobodi).
Naredni „hladni tuš“ su predstavljali pozivi da se u istražnom postupku saslušaju brojni funkcioneri (sadašnji i bivši). Za njih je to, do nedavno, bila nemoguća misija. Uvereni su bili da su zaštićeni i da im partijska knjižica pruža imunitet za sva
(ne)legalna (ne)činjenja!
Javnost sa pravom postavlja pitanje na čijoj parceli je (sa)zidana tzv. fabrika vode. Ko je i pod kojim uslovima ustupio atraktivnu lokaciju? Takođe, znatiželja ne jenjava ni po pitanju okolnosti kako je „investitor“ dobio kredit od poslovne banke, tj. da li je konstituisana hipoteka na gradskom građevinskom zemljištu.
Prema operativnim registrima, brojni lokalni funkcioneri su u panici! Najavljeno usvajanje novog zakona o poreklu imovine najviše pogađa inženjera, koji je „bond“ zamenio tompusom, a novce čuva ispod suvozačevog sedišta…
