Razvoj bez rasta ili rast bez razvoja

dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Još 1970-ih godina u teoriji privrednog razvoja prevaziđen je stav da je uvećavanje BDP-a, odnosno fizičkog obima proizvodnje, merilo uspeha. Razvojni ekonomisti smatraju da rast bez razvoja nije poželjan, a ima i onih koji se zalažu za „razvoj bez rasta”, pre nego za „rast bez razvoja”.
Fond za mir (Fund for Peace) duže od deset godina prati krhkost država posredstvom indeksa FSI (Fragile States Index) koji se utvrđuje za 178 zemalja. Ovaj kompozitni indeks se izračunava pomoću 12 osnovnih indikatora, a koji se klasifikuju u četiri kategorije: (a) kohezionu, (b) ekonomsku, (v) političku i (g) socijalnu. U kohezione pokazatelje spadaju bezbednosni aparat, ispolitizovane i podeljene elite i tenzije između društvenih grupa, u ekonomske siromaštvo i ekonomsko nazadovanje, neujednačen ekonomski razvoj, odliv mozgova, kao i eksterna intervencija u ekonomskoj sferi, u političke legitimitet države, javne usluge, ljudska prava i vladavina prava, kao i eksterna intervencija, te u socijalne demografski pritisci i izbeglice i interno raseljena lica.
Svaki od ovih 12 pokazatelja može uzeti vrednost od 0 do 10, pri čemu niža vrednost odražava bolje stanje (nula – najbolje; deset – najlošije). Ukupna vrednost FSI dobija se sabiranjem vrednosti podindikatora, te se on, teorijski, može kretati od 0 do 120. Što je niža vrednost FSI stanje u državi se može oceniti kao stabilnije, i obrnuto, što je vrednost FSI veća to se položaj države po pitanju ugroženosti, nestabilnosti i opasnosti od propadanja može oceniti kao lošiji.
Kada je u pitanju naša zemlja i region Zapadnog Balkana, treba konstatovati da je tokom perioda 2007-2017. godina Srbija, nakon BiH (79,2), imala najvišu prosečnu vrednost FSI, a time i najlošiju poziciju, od 75,4. Po pomenutom indikatoru u boljem položaju su bile Crna Gora (55,8), Albanija (65,6), i Makedonija (69,8.
Sagledavanje stanja i trendova u oblasti kohezije, ekonomije, politike i socijalne sfere u Srbiji tokom razdoblja od 2007. do 2017. godine, ukazuje da najviše problema postoji u oblasti kohezije, i to u domenu podeljenosti elita i tenzija između društvenih grupa. Naime, desetogodišnji prosek kohezionih indikatora za Srbiju iznosi čak 7,3 (od maksimalnih 10). Posebno zabrinjava veličina indikatora koji se odnose na podeljenost/suprotstavljenost elita (desetogodišnji prosek iznosi 8) i na tenzije između društvenih grupa (desetogodišnji prosek 7,8). U poređenju sa kohezionim indikatorima, ekonomski indikatori su nešto povoljniji – njihov desetogodišnji prosek iznosi 6,1. Pri tome, stanje u ekonomskoj oblasti je posebno nepovoljno na eksternom planu (ekonomska zavisnost zemlje od inostranstva, suverenitet u vođenju ekonomske politike, relacije sa međunarodnim finansijskim institucijama, kretanje SDI i strane pomoći, kreditni rejting i sl.) – desetogodišnji prosek 6,8.

FacebookTwitter