REGION NA RASKRSNICI: ŠTA SU STRATEŠKI PREDUSLOVI ZA RAZVOJ

Putevi i pruge donose prosperitet
Kako bi gradovi srednje veličine poput Zrenjanina trebalo da se postave u kontekstu globalnih ekonomskih trendova? Šta bi trebalo da budu prioriteti razvoja u domenu privrede naredne četiri godine? Kakvi urbanistički planovi, kulturni i medijski faktori mogu doprineti poželjnom privrednom razvoju? To su neka od pitanja koja smo postavili našim sagovornicima.
Prema mišljenju Borislava Umićevića, vlasnika zrenjaninske firme „Um Ing”, koja se bavi proizvodnjom i montažom skladišnih prostora za agrarnu industriju, za razvoj su najvažnija komunalna pitanja, uključujući dobre saobraćajne veze.
– Dosta putujem zbog posla i moje iskustvo jeste da su gradovi koji imaju jaku privredu – najlepši gradovi, bez obzira na veličinu – kaže Umićević. – Na to utiču brojni činioci. Na primer, visok nivo ličnih primanja sam po sebi dovodi do veće potrošnje. Druga stvar je to što sami privredni subjekti ulažu u svoj grad, zato što ga vole, čuvaju i žele da u njemu lepše žive. Dakle, kako zadržati mlade ljude u Zrenjaninu, povećati urbanu populaciju i naposletku podstaći građane da ovde troše svoj novac i ovde plaćaju porez? Ja na to odgovaram da su najvažnija infrastrukturna pitanja, kao što je u našem slučaju pitanje zdrave pijaće vode. Drugo, mislim da prevashodnu važnost ima obezbeđenje dobre saobraćajne komunikacije, pre svega sa Beogradom.
I vlasnik „Gomeksa” Goran Kovačević saglasan je da je nužno obezbediti kvalitetne puteve prema Novom Sadu i Beogradu.
– Time bismo lakše snabdevali ova dva naša najveća kupca, a omogućili bismo i stručnjacima koji nam realno nedostaju da se lakše odluče za posao u Zrenjaninu – smatra vlasnik poznatog trgovinskog lanca. – Tu je svakako i revitalizacija Begeja kao čistog i upotrebljivog plovnog puta koji bi znatno smanjio troškove transporta mnogih proizvoda. Često se zaboravlja da su od besplatnog zemljišta za investitore možda važniji dobar gradski prevoz, zdravstvena zaštita, dečji vrtići, pitka voda i bezbednost. Ovi detalji mogu da generišu velike troškove za poslodavca. Zamislite koliko je za investitora koji zapošljava hiljadu ljudi bitno da ne brine o prevozu radnika, o ženama koje ostaju na bolovanju jer ne mogu da reše pitanje čuvanja dece, da se ne bori sa lažnim bolovanjima pa da onda kažnjava i one stvarno bolesne radnike. Rešavanje ovih problema bi realno povećalo vrednost radničkih plata, pa bi time naši sugrađani bili zadovoljniji, a poslodavci i inače preferiraju mirne i dobro infrastrukturno opremljene destinacije. Pre svega treba nam dobar dugoročni plan, pa da svake godine planski ugradimo makar po jednu ciglicu koja bi bila samo deo velike slike uspešnog grada Zrenjanina.
Prema mišljenju Borislava Umićevića, čija kompanija zapošljava petnaest mlađih diplomiranih inženjera, odlična je stvar to što Banat sada ima nekoliko novih ruskih voznih garnitura, ali nužno je rekonstruisati prugu kako bi lokomotive mogle postići optimalnu brzinu.
– Drugim rečima – veli Umićević – potrebno je da čovek za kratko vreme, bez mnogo zadržavanja, može da stigne do „Dunav” stanice i do Novog Beograda, i da se isto tako može brzo otuda vratiti. Druga neophodna stvar jeste proširenje postojećeg putnog pravca, odnosno izgradnja poluautoputa do Beograda, o čemu se već neko vreme govori. Važno je, naravno, unaprediti i komunikaciju sa Novim Sadom. To bi bio najefikasniji način da se mladi ljudi zadrže ovde. Zrenjanin ima višak stambenog prostora, a mnogi naši mladi ljudi stanuju privatno i rade u Beogradu i Novom Sadu. Dobra i udobna saobraćajna komunikacija omogućila bi im da tamo zadrže zaposlenja, a da ovde žive. Ovo jeste lep grad. Moji gosti koji dođu sa strane to uvek potvrde. Ali grad može da bude još lepši. Tu prvenstveno mislim na dalji razvoj zelenog pojasa, na povratak na reku, uključujući i stvaranje marine za plovila. Drugim rečima – a mislim da ne preterujem kad to kažem – treba da stvorimo „mali raj” u kojem bismo svi živeli lepo i koji bi zadržao naše mlade ovde, umesto da se potucaju po svetu.
A.B.

OD ZAOBILAZNICE DO ŽELEZNICE
– Zrenjaninski poslovni krug je još pre sedam godina, prilikom osnivanja, ustanovio koje bi sve infrastrukturne stvari valjalo uraditi da bi život u ovom regionu bio kvalitetniji. Nažalost, danas kada čitamo naše prioritete, možemo ih sve ponoviti bez precrtavanja bilo čega kao urađenog – kaže predsednik ZREPOK-a Steva Kočalka. – Zaobilaznica kao rešenje saobraćajnih problema nije se pomerila ni za 1 km, a rešavanje problema zdrave pijaće vode se još uvek čeka. Begej je takođe bolna tačka grada. Grad koji ima u svom središtu reku, a beži od nje, jeste grad sa velikim problemom. Primer da se stvar može rešiti možemo videti u Temišvaru, gde grad itekako živi uz Begej. Preostala pitanja su loše stanje saobraćajnica do Novog Sada i Beograda, kao i pitanje banatske pruge.

FacebookTwitter