„RETRO-FUTURIZAM” DIZAJENRA IGORA NAĐALINA, JEDAN POGLED NA GRAD

Budućnost nije ono što je nekad bila

 

Iznenađenje i velike emocije bili su prvi utisci posetilaca izložbe „Retro futurizam – budućnost nije ono što je nekada bila” dizajnera Igora Nađalina, koja je proletos otvorena u Pozorišnom klubu „Zeleno zvono”. Vlasnik firme „The Studio” predstavio je tom prilikom redizajn proizvoda ugašenih zrenjaninskih firmi kao što su „Bek”, Zrenjaninska industrija piva, „Luksol”, Fabrika šećera… Reč je o pogledu na stvari kakve su mogle biti da grad nije pogodio tranzicioni cunami.
– Znao sam i da će svima onima koji su radili u firmama koje više ne postoje biti drago da vide kako bi to danas izgledalo, „šta bi bilo kad bi bilo”. Nostalgija je ono što dolazi odmah nakon oduševljenja, a svaka dalja priča svodi se na komentar: „Eh, kakav je ovo bio grad”- kaže Nađalin. – Biće da sam time „pogodio žicu”. Mislim da sam ih podsetio koliko i sami vole ovaj grad. To nam je svima zajedničko, ali nikako da se toga setimo. Izložba je, zapravo, jedan mogući Zrenjanin, koji danas nije takav iz hiljadu i jednog razloga. U ovoj priči nije važan dizajn, već emocija koju nose imena tih firmi. Zato ovo nije bila izložba grafičkog dizajna, već viđenje jednog mogućeg grada.
Naš sagovornik nekada je imao muzički klub, prodavao je knjige, radio u foto studiju, a potom i kao tonac na radiju. Danas je nesumnjivo jedan od najpriznatijih dizajnera u gradu. Kada je, jednom prilikom u studentskim danima, sedeći sa prijateljima u knjižari „Teatar”, poželeo da uradi dizajn korica knjige, shvatio je da nikada neće biti profesor informatike. U vremenu kada je marketing tek počeo da dobija na važnosti, s pozajmljenim novcem osnovao je „The Studio”, iza kojeg su danas šesnaest godina rada.
– Imao sam više motiva za ovu postavku, a najvažniji je svakako bio ljubav prema gradu. Kada sam počinjao, moj san je bio da radim za Zrenjaninsku industriju piva, „Bek” ili „Luksol”, da proizvode s mojim dizajnom kupuju moji prijatelji i rođaci. Ta želja se zadržala. Moja priča je specifična, jer sam počinjao u vreme kada su neke od tih fabrika još uvek postojale i radile, a onda sam bio svedok njihovog gašenja. Kao početnik, pobedio sam na konkursu za dizajn etikete „zrenjaninskog svetlog piva”. Nažalost, samo dvesto hiljada etiketa je štampano i otišlo u prodaju.
Na pitanje kakvu društveno odgovornu i umetničku poruku šalje ovom postavkom, Nađalin odgovara:
– Kada danas pretražujete internet po imenima firmi koje sam predstavio, nailazite na podatke o protestima i dobijate informacije o gašenju preduzeća. Fokus je na nedostatku solidarnosti u društvu. Kao i danas, osim u retkim slučajevima, te solidarnosti je nažalost bilo veoma malo. Ljudi su prosto „gledali svoja posla” dok su se velika privredna preduzeća gasila pred njihovim očima. Iz tog razloga, bilo mi je važno da izložba bude upravo u „Zelenom zvonu”, koje se u tom trenutku gasilo, a koje smatram jednim od kulturnih stubova ovog grada. Da je jedinstva i konkretnog delovanja bilo više, možda bi situacija danas bila drugačija.
LjILjANA ĐURIĆ

 

FacebookTwitter