U iščekivanju da proleće najzad stigne (što se baš odužilo), rešila sam da, u susret sezoni, prekrojim bluzicu koja mi odavno stoji u ormanu. Doduše, tekstilna roba je danas dosta jeftina (hvala Kinezima, a malo i sekond hend trgovini), pa je pitanje da li se prekrajanje odeće isplati – ali će ovo biti varijanta sam svoj majstor, pa kako ispadne, bar će biti unikatna. Ali, prvo da nabavim konac, nove dugmiće, ukrasne tračice.
Međutim, prodavačica me pita kakve tamno-plave boje traka treba da bude, teget ili..? Pa, recimo, šerpa plavo, možda malo tamnije. Eno, kao što je ona izložena iza vaših leđa, samo uža.
– A, to nije teget. To je rojal plava, ili kraljevsko plava ako hoćete – podučila me je prodavačica.
Čuj mene, šerpa plavo. To je bilo u vreme Stevana Sremca, sad boje imaju lepša imena. Kao da uopšte više prave plave lonce i šerpe, u stvari – ne sećam se da sam igde i videla takvu plavu šerpu, osim onu veliku, za kuvanje pekmeza, u špajzu moje pokojne babe… Kako se nisam dosetila da ovako elegantna boja mora pretendovati na odgovarajuće ime, naravno – rojal! Moja prekrojena bluza, eto, sluti na aristokratiju…
Još pod utiskom kraljevskih činjenica, na internetu naletim na ovakav oglas: „Drage naše dame, naša osmomartovska akcija biće preimenovana i zvaće se velika uskršnja akcija!” Dalje sledi nabrajanje šta se sve nudi damama u preimenovanoj akciji. Kud ćeš jednostavnije i efikasnije zamisli, 8. mart prekrstiše u Uskrs, u čemu se preporučuju. Šta fali, važno je da se prodaje…
Ovaj tekst je imao drugačiji kraj, banalan i trivijalan, u skladu sa osmomartovskim damama, tračicama i plavim šerpama – da, u skladu sa životom. Ali, onda su na TV ekrane došli oni snimci iz Kosovske Mitrovice i Prištine. Kako je malo, sasvim malo dovoljno da sve ode dođavola. Ceo život mi je prošao u tom uskom prostoru, u tom magnovenju hoće li, neće li, koga će prst zasvrbeti, hoće li nam opet nebo pasti na glavu.
