Sandićeva kuća broji poslednje dane

Piše: Milena Bečejac

Proleće kao da je tek ove nedelje stiglo u naš grad. Nekako nam se sve čini lakše… Da li i lepše, ne znam, jer dugo željeno sunce kad zasija vidi se svaka bora na licu, prašina na natkasnama, a o prljavštini u gradu i da ne govorim… Sa suncem sve izlazi na videlo.
Ali, proleće nam donosi i kraj školske godine i maturske svečanosti. Doneo nam je, doduše, „Vikend u centru”, pa je u gradu bilo u petak i subotu baš veselo, od Topalka za izabrane zvanice, do „Amadeus benda” i Željka Vasića. Ali, nećemo o tome.
Zima je ostavila traga na mnogim objektima, a nesrećna Sandićeva kuća, čak i onako umotana u foliju, nije izdržala ni hladne, ni kišne dane. Iako pod zaštitom države, broji svoje poslednje minute. Sagrađena je 1790. od naboja i ima krov pokriven trskom. Primer je građenja s kraja 18. veka, prava banatska kuća. Još je 1999. godine Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture sačinio projekat njene rekonstrukcije, pa revizija projekta koju su uradili u ovdašnjem Zavodu za zaštitu spomenika kulture 2002 … Propade dom u kojem je rođen Aleksandar Sandić (1836-1908), književnik i pisar Vuka Karadžića.
Stanovnici Ljubljanske ulice u Zrenjaninu redovno obeležavaju Dan komšija. Između ostalog, oni su s pijetetom, ali i glasnom porukom, obilazili Sandićevu kuću, kao i spomenike u Karađorđevom parku. Komšijski dan za sećanje i novi život. Tako je bilo i prošle godine, i bio je to lament nad Sandićevom kućom, vrednim objektom koji teško da može da se, ovako uništen, popravi. Srbislav Ćetković Jovanović, predsednik saveta LJubljanske ulice i njegov sin Đetko prošlog leta su okupili komšije. Da li će tako biti i ovog leta, da li će položiti cveće i upaliti sveće ispred onoga što je ostalo od Sandićeve kuće? I, da li će se naći neko ko će primiti ovu poruku, ili …
Ili ostajemo grad u kome vreme briše prošlost, a budućnost kao da ne stanuje ovde…

FacebookTwitter