SARADNjA AUSTRIJSKOG KULTURNOG FORUMA I KULTURNOG CENTRA ZRENjANINA

Gustav Klimt jedan od osnivača bečke secesije na putu oko sveta

Zahvaljujem se na prilici da posetiocima Kulturnog centra Zrenjanina predstavim jednog od najpoznatijih austrijskih slikara svih vremena Gustava Klimta. Gustav Klimt je bio simbolistički slikar i jedan od osnivača bečke secesije. Ova dokumentarna izložba preko austrijskih kulturnih foruma obilazi čitav svet. Upoznajemo njegov život i delo, ali i dinamičku kulturnu klimu u Beču početkom 20. veka.
Ovo je rekao direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu Johanes Iršik (Johanes Irschik), na otvaranju izložbe naslovljene „Gustav Klimt – preteča moderne”, posvećene jednom od najvećih austrijskih umetnika svih vremena (1862-1918).
Nakon što je pozdravio posetioce izložbe, Johanes Iršik se zahvalio Kulturnom centru na, kako je rekao, sjajnoj saradnji.
Posetiocima su se obratili i pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić, direktor Kulturnog centra Goran Marinkovi, urednica Sandra Banjanin i pr Ankica Dostanić.
Kako je rekao Duško Radišić, veoma je značajno da je u prostoru kulturnog centra uvek ovako puno publike.
– To svedoči da naši sugrađani imaju potrebu za kulturnim sadržajima, a menadžment Kulturnog centra ima razvijenu saradnju sa brojnim kulturnim institucijama u našoj zemlji i ovde su uvek kvalitetni sadržaji. Ova izložba povezujue kulture dva naroda, ali je i spoj evropskih prestonica kulture.
Podsetivši da je reč o postavci koja je u Kulturnom centru Zrenjanina povodom 155 godina od umetnikovog rođenja, Marinković je najavio nastavak saradnje.
– Kako se slike Gustava Klimta smatraju oličenjem duha optimizma, koji je obeležio rađanje doba moderne, iskoristiću priliku da optimistički poželim, nastavak međusobne saradnje, nadam se, na obostranu korist i zadovoljstvo – rekao je Marinković.
Direktor Kulturnog centra je istakao i kulturne veze između Beča i Srba, koje sežu u daleku prošlost a koje su ostavile značajan trag na stvaralaštvo naših umetnika, naučnika i prosvetitelja.
– Rad Gustava Klimta i njegovih savremenika, pripadnika Bečke secesije i grupa umetnika u okviru „Veiner verštate” umnogome su doprineli izgledu grada Beča kakav je dans – objasnio je Marinković. – Pa, tako i dvojica naših Banaćana, koji će postati najznačajniji predstavnici akademskog realizma u srpskom slikarstvu, Paja Jovanović i Uroš Predić, privučeni ovim magnetizmom, odlaze u taj grad. Završavaju čuvenu Bečku akademiju gde stiču ogromno znanje i iskustvo…. Uticaj Beča se ogleda i u arhitekturi našeg grada, što je primetno još od 18. veka…
Svečano otvaranje izložbe, koja već pet godina putuje svetom i Srbijom, oplemenila je zvucima gitare naša sugrađanka Sofija Banjanin.
Postavka je u Kulturnom centru Zrenjanina do 3. avgusta.

  • POLjUBAC
    Radovi Gustava Klimta obuhvataju slike, murale, crteže i dela primenjene umetnosti. Najpoznatije je ulje na platnu „Poljubac” umnožavano hiljadama puta… Spada u autore čija su dela dostigla najvišu cenu na aukcijama u 21. veku.

Branka Jajić

FacebookTwitter