Neću politiku u moju butigu
U ribnjaku dvorca renesansnog velikaša Petra Hektorovića vrludaju ciple, kao i pre pet i po vekova. Njegov dvorac Tvrdalj i danas tvrdo stoji kraj rive u hvarskom Starom Gradu, a putovanje koje je nedavno upriličila Turistička agencija „Relaks“ predstavlja neku vrstu povratka u prošlost. Ipak, nije to bio povratak u Hektorovićev renesansni ribarski raj, već pre povratak u primorske rajeve dalmatinske rivijere koje su turisti iz Srbije masovno posećivali sve do kraja osamdesetih godina, a onda, zbog poznatih događaja, donekle zanemarili.
Hvarski poeta i neimar Hektorović spevao je svoje glasovito „Ribanje i ribarsko prigovaranje“ još pre Šekspirovih zlatnih dana. U tom ranom pripovednom spevu našeg jezika, ribolovci Paskoje Debelja i Nikola Zet pevaju, pored ostalog, o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu, što je jedna od prvih zabeleženih narodnih pesama.
Pedesetak predstavnika medija i turističkih operatera iz Srbije obišlo je tokom pet dana poznog septembra dalmatinske hotele koje „Relaks“ ima u ponudi. Bila je to takozvana „info tura“, neka vrsta modernog „ribarenja i ribarskog ćakulanja“, poduhvat osmišljen s namerom da pripremi veliki „comeback“ srpskih turista na Jadran.
U ulozi Marka Kraljevića bio je ovog puta Jože Režonja, direktor sektora za odnose sa javnošću Agencije „Relaks“, svetski putnik i šarmer sa stilom, čovek koji – po opštem uverenju – zna sve o jadranskim plažama, hotelima, vinima, delikatesima i turistkinjama.
Brat Andrijaš ovog puta bio je Mihajlo Jovanović, direktor beogradskog predstavništva „Relaksa“, koji se postarao da putovanje u organizacionom pogledu protekne u savršenom redu. Raspoloženu grupu putnika prevozio je autobus zrenjaninske firme „Sagot“ Gorana i Saše Tucića, koja sa „Relaksom“ ima ekskluzivni ugovor o saradnji.
Pored izveštača „Zrenjanina“, medijski deo posade činili su urednica RTS-a Vesna Radosavljević, autorka emisije „Protezanje“ Milica Bursać, zaštitni znak TV „Tabloida“ Aleksandar Filipović, televizijski novinar Mikan Kozomara, frilenser Bronislav Radulović i mnogi drugi.
Od Hektorovićevog dvorca put vodi do Trga Svetog Stjepana u hvarskom Starom Gradu. To je prostor gde su snimani najupečatljiviji kadrovi legendarne serije „Naše malo misto“ reditelja Miljenka Smoja. Domaćini nas podsećaju na nezaboravnu repliku „brice“ Borisa Dvornika – „Neću politiku u moju butigu“. To bi mogao biti moto „Relaksove“ ovogodišnje septembarske info ture.
Teško je u kratkom novinskom napisu pobrojati sve što je škvadra Jože Režonje i Mihajla Jovanovića imala priliku da vidi i okusi. Svuda srdačno dočekivani malim plavcem, prošekom i bogdanušom, posetioci su obišli turističko naselje „Helios“ u Starom Gradu, gde im je o hotelima i otočkom načinu života pripovedao Nikola Lupi, direktor marketinga, jedan od retkih potomaka nekadašnje plemićke porodice Lupi (Vučetić) koji i danas žive na Hvaru.
Gostoprimstvom su se isticali i Milan Jukić, direktor živopisnog kampa u zalivu Vira na krajnjem zapadu ostrva, kao i Ivan Lakić, direktor Hotela „Zenit“ u Neumu. Obojica su redovni gosti beogradskog Sajma turizma.
Gosti iz Srbije posetili su i Muzej lavande porodice Žuvela u starogradskom polju, sa imanjem na kojem domaćin Jože Žuvela nastoji da obnovi organsku proizvodnju hrane. Posetioce je počastio vinom direktno „iz barika“, koje je u podrumu odstojao tri godine, pa ga je prethodno, po savetu domaćina, valjalo malo promućkati, da „primi zrak“.
Posle noćenja u Baškim Vodama, vozači Saša Tucić i Boris Radosav ukrcali su autobus na trajekt do Pelješca, pa se zatim kopnom nastavilo od Trpnja do severne strane poluostrva, gde je goste dočekao Antonio Bjantanida, direktor Hotelskog preduzeća „Orebić“. Usledila je kratka poseta Korčuli sa izletom brodom do obližnjeg ostrvca Proizd, gde turista – po rečima iskusnog Jože Režonje – može sebi priuštiti najbolje kupanje na Jadranu.
Info tura okončana je posetom močvarnoj delti Neretve u blizini Opuzena, gde lokalni brodari prevoze putnike drevnim „trupicama“ do vile „Neretva“ Pava Jerkovića. „Idejni tvorac turizma na Neretvi“, Jerković se 1990. vratio iz pečalbe i osnovao glasoviti restoran. Organizovane ture podrazumevaju ručak u „Neretvi“ i branje mandarina neposredno sa obližnjih plantaža – koliko ko uspe da ponese. Nazdravljajući gostima, Jerković se prisetio i da blisko sarađuje sa vlasnikom čarde „Debeli lad“ kraj izletišta na Tisi, odakle mu dolaze i konobari na obuku.
Na kraju, usledio je izlet do Dubrovnika, pa kratki predah u Trebinju i povratak poznatim putem preko Gacka, Tjentišta i Višegrada. Fotografije sa ovog putovanja načinio je reporter Jovan Drndak Njegović.
„Relaksovo“ ribarenje i ribarsko ćakulanje po svemu je uspelo. Svuda su gosti iz Srbije bili dočekivani ljubazno i srdačno. Da li će to uspeti da probije ledenu pokoricu, ostaje da se vidi. Samo kad ne bi bilo „politike“ u eks-jugoslovenskoj butigi… A. BJELOGRLIĆ
