SINOĆ U ZRENJANINSKOM POZORIŠTU: Svečana akademija i monodrama

U Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ sinoć je održana svečana akademija povodom 99. godišnjice od osnivanja prvog Srpskog narodnog odbora, u tadašnjem Velikom Bečkereku. Na svečanosti je učestvovao mešoviti hor Pevačkog društva „Prepodobni Rafailo Banatski”, pobednik u natpevavanju na nedavno održanim „Mokranjčevim danima“ u Negotinu. Horom je dirigovala mr Senka Milisavljević.

Milan Kočalović, glumac Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“, govorio je tekst preminulog akademika Dragana Nedeljkovića „U slavu Banata“.Na akademiji je o periodu od pre jednog veka govorio zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac, u odsustvu gradonačelnika Čedomira Janjića koji je imao obaveze u Vladi Srbije.

Bio je to period kada je, 1917. godine, tok Prvog svetskog rata promenjen u korist saveznika, među kojima je bila i Kraljevina Srbija.
– Stabilizovao se Solunski front, a srpska vojska, srpski junaci, pripremali su se za oslobađanje otadžbine i slamanje Monarhije, u delovima zemlje severno od Save i Dunava – rekao je Saša Santovac. – Naši slavni preci iz Velikog Bečkereka, naši dalekovidi rodoljubi, mislima i delima ispred svog vremena, imali su snage ne samo da pronađu put do slobode, već i da mudro osmisle kuda i kako treba da ide otadžbina nakon rata. Predvodili su ih doktor pravnih nauka Slavko Županski, doktor Andrija Vasić, dr Emil Gavrila, Živko Terzin, a uz njih mnogi narodni predstavnici, simpatizeri i poštovaoci. Samo 18 dana po osnivanju Srpskog narodnog odbora, u grad je ušla i srpska oslobodilačka vojska.

Zahvaljujući Odboru i Srpskoj narodnoj gardi, istakao je Santovac, primopredaja vlasti je 17. novembra protekla bez žrtava, a primer i organizacija Velikog Bečekereka ostali su upamćeni u istoriji. On je podsetio i na reči Slavka Županskog: „Srbi u Vojvodini imali su zadatak da organizuju sve narodne snage za dejstvo u pogodnom trenutku i na pogodnom mestu, a Bečkerečani su tu radnju obavili tačno i časno“.

DSC_0995_resize

– Poslednjeg oktobarskog, a potom i u novembarskim danima, krunisana je viševekovna borba srpskog naroda na ovim prostorima za oslođenje i ujedinjenje sa maticom Srbijom – naglasio je Santovac. – Istorijski podaci govore da je stotinu narodnih izaslanika iz srednjeg Banata 25. novembra 1918. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, istaklo želje odbora u Velikom Bečkereku da se Vojvodina prvo pripoji Srbiji i tek tada da se odluči o sudbini zajedničke države južnih Slovena.
Osvrnuvši se na aktuelnosti u Zrenjaninu, Santovac je naglasio da devedeset devet godina kasnije, naš grad odaje sve počasti vizionarima naših vekovnih težnji i seća se njihovih istorijskih dela. – Želimo da budemo dostojni naših slavnih sugrađana, ostanemo svoji na svome i omogućimo srpskom, ali i svim drugim ovde prisutnim narodima, da zajednički i skladno, kao i do sada, grade kvalitetniju i bogatiju budućnost. Predstoje nam velike investicije i značajni infrastrukturni projekti, koje pripremamo u saradnji sa pokrajinskom i republičkom vladom – istakao je Santovac. – Želimo da budemo što bolje povezani sa centrima naše zemlje, ali i da sami budemo dobro i poželjno mesto za život, školovanje i investicije. U prevladavanju teškoća i problema možemo ponosno da sledimo put naših predaka, koji nisu znali za nemoguće ili za prepreke u ostvarenju svojih istorijskih težnji i zamisli.
Nakon završetka svečane akademije glumac sremskomitrovačkog Pozorišta Vladimir Balašćak izveo je monodramu „Kraljev put“. Monodrama je rađena pod patronatom Kraljevskog doma Karađorđevića. To je prva predstava u istoriji srpskog pozorišta koja se bavi životom Petra Drugog Karađorđevića, poslednjeg jugoslovenskog kralja. Rađena je prema memomarima kralja Petra Drugog Karađorđevića, a dramatizaciju I režiju potpisuje Lilijana Ivanović.

B. Jajić

Fotop J. Njegović Drndak

DSC_1006_resize

 

FacebookTwitter