Zagađenje ulazi kroz oko
Kako reagujemo kada vidimo logo Robne kuće na oronuloj zgradi u centru, likove političara koji izviru jedan iz drugog sa prelepljenih i iskidanih plakata ili čak skup maturanata „skockanih” za početak svečanosti? Možda se namrštimo, skrenemo pogled ili prođemo bez reakcije. Ovi prizori međutim ulaze u naše oko i ostaju, bole i žuljaju, a da toga nismo ni svesni. Vizuelno zagađenje i ne primećujemo pored svog drugog koje nas neposredno ugrožava, poput smrada Kafilerije ili smeća sa ulica, ali ono svakako jednako šteti.
To je fenomen koji nas svakodnevno okružuje, ističe akademski slikar i vajar Milutin Mićić.
– Vizuelno zagađenje su neprivlačni i neprirodni vizuelni elementi koje ne želimo da vidimo ili koji ometaju gledanje – od reklama, načina odevanja, redova, gužvi, pojedinih građevina. Bez volje građana okupiraju javni prostor. To su kič sadržaji koji zasićuju, iscrpljuju, osmišljeni da nam se dopadnu, a u stvari degradiraju naš um. Oni dovode do depresija duha, bezvoljnosti, osećaja nemoći, kao i umora i glavobolje – upozorava slikar.
On podložnost vizuelnom zagađenju objašnjava time što 95 odsto informacija dobijamo putem čula vida.
BILBORDI UZURPIRAJU JAVNOST
Vizuelno zagađenje, kako objašnjava Mićić, nije samo ono što je očigledno – poput smeća i nečistoće. To mogu biti i velelepne građevine, koje zastrašuju svojom visinom.
– Svi hramovi imaju tendenciju da budu ogromni i moćniji od naših čula, da nas učine malim, da se bojimo. Velike religijske građevine urušavaju prirodni ambijent i to tako da priroda postaje inferiorna. Ali neke građevine poput Akropolja u Atini ili Maču Pikčua ne urušavaju toliko prirodu, već zajedno sa ambijentom čine celinu a ne vizuelno zagađenje – kaže on, predlažući ideju da takva zdanja gradimo zbog sebe, a ne zbog same vere.
– Nijedan bog ne traži od vernika da ga se boje niti da grade ogromne velelepne hramove, što upućuje na materijalizam, zlato i sjaj. Potom, da li i oni koji nisu verujući žele takve hramove na tim mestima – podstiče slikar na razmišljanje.
Vizuelno zagađenje često stvaraju i predizborne kampanje svojim bilbordima, plakatima i štandovima.
– Predizborne kampanje predstavljaju nasilno osvajanje prostora, pri čemu smo nemoćni. Primer su i bilbordi – odakle nekom pravo da uzurpira vizuelni prostor koji pripada svima nama? U pitanju je vizualno zagađenje koje u sebi krije moć, osionost, nepristojnost, nepoštovanje sopstvenog naroda, na šta mi pristajemo – naglašava Mićić..
ZRENJANIN – ORONULA ZDANJA „UKRAŠENA” IZLOZIMA
Na sve ove prizore, ljudi se navikavaju, ali to ne znači da vizuelno zagađenje ne ostavlja traga, naročito ako je u pitanju vizuelno zagađenje bliskog okruženje. Kada odemo da spavamo, negde u svesti ostaje nam misao da naš grad propada, a svakoga ko ovde živi takvi prizori bole, ističe Milutin Mićić. Dovoljno je proći centrom Zrenjanina i videti zdanja koja dugo vremena propadaju.
– Robna kuća je godinama oronula i ništa se ne dešava, zato je to vizuelno zagađenje. Za svaku zgradu postoji rešenje, nemoguće je da ga nema, a uvek su tu izgovori. Neka daju takve zgrade nama umetnicima – kaže on i dodaje da su u centru grada takođe interesantni kontrasti oštećenih zdanja u kojima se nalaze umiveni lokali:
– Imate banke koje predstavljaju pare i moć, okrečene i „fine”, a sa druge strane propale stare zgrade, sirotinju, depresivne, zapuštene ljude bez posla. To je licemerno. Normalna zajednica neće dozvoliti da se tako nešto otvara, a ako čak i mora, to bi bilo negde da ne vide prolaznici – napominje slikar i dodaje da i spomenici mogu biti vizualno zagađenje, ako su istrgnuti iz konteksta i aktuelnog trenutka, kao i zbog simbolike koju nose. Ističući da ne želi da se upušta u navijačku atmosferu za jednu ili drugu stranu, Mićić objašnjava zbog čega je za njega spomenik kralju Petru kič, a Žarku Zrenjaninu nije.
– Spomenik kralju Petru je kopija onog prvog autentičnog, koji je bio u skladu sa datim istorijskim trenutkom. Sada imamo kopiju, a kopija je kič, plagijat, a samim tim vizuelno zagađenje koje karakterišu površnost i bezidejnost. Za nastanak spomenika postoji istorijski kontekst. Bolje rešenje bi bilo da je 2006. organizovan konkurs za skulpturu Kralju Petru, na koji bi se pozvali umetnici da u skladu sa sadašnjim vremenom urade autorski rad – smatra Milutin Mićić i dodaje da je spomenik Žarku Zrenjaninu autentična skulptura.
– Nastao je kao posledica datog vremena i još uvek stoji tamo ispred Centralnog komiteta – ističe on.
Vizuelno zagađenje nastaje zbog mnogih razloga, između ostalog želje moćnih sistema za dominacijom, zbog nedostatka standarda i edukacije svih, pri čemu oni koji vide te opasnosti nemaju uslova da se uključe u sprečavanje vizuelnog zagađenja, navodi slikar Milutin Mićić, dodavši da država školuje samo „suvu” struku bez celovitog osvešćivanja odgovornosti prema zajednici.
BARBIKA, ŽENE I FENOMEN MATURANTKINJA
Vizuelno zagađenje ne retko pogađa žene, smatra slikar.
– Žena je često svedena na najniži nivo tela i oblika. S tim u vezi je i fenomen maturantkinja, takođe i maturanata, ali uvek je žena ta koja je ponižena, a da nije toga ni svesna. Devojke šalju poruku: ne postojim kao ličnost nego me prvo zapazi kao poželjnu ženu – ističe Mićić. Slična je i priča sa najpopularnijom lutkom na svetu, čuvenom Barbikom, koja je, kako Mićić primećuje, nadrealna sama po sebi, napravljena sa tendencijom da bude idealizovana i nedostižna – sa svojim dugačkim nogama i malim stopalima na kojima ne može da stoji.
– Devojčica koja je prihvatila Barbiku kao poželjni model tako postaje inferiorno biće. Inače, Barbika je nastala u nacističkoj Nemačkoj – kada sam došao do ovih podataka napravio sam vezu sa vizuelnim zagađenjem. U okupiranom Parizu 1943. bilo je mnogo mladih nemačkih vojnika koji su više stradali od polnih bolesti nego na frontu. Hitler je došao na rešenje da se za vojnike naprave seksi lutke na naduvavanje. Posla rata američki bračni par je u jednom nemačkom frizerskom salonu video primerak te lutke, kupio je i odneo u Ameriku. Ona im je poslužila kao model za Barbiku. Barbika koja je nastala ovako, uzor je devojčicama širom sveta.
