Ekonomsko posrtanje je u prvi plan istaklo redukovanje svih virtuelnih proizvoda i usluga, koji ne doprinose napretku društva
Politički, ekonomski i bezbednosni problemi dugo potresaju međunarodnu zajednicu i utiču na društveno-ekonomsko stanje u našoj zemlji. Tome doprinose ratni sukobi sa tzv. islamskom državom u Siriji, Iraku i Libiji, destabilizacija Ukrajine, pogoršanje odnosa između Rusije i Turske zbog obaranja ruskog aviona u Siriji, prekid odnosa Irana sa Saudijskom Arabijom usled pogubljenja šiitskog propovednika i terorističke akcije džihadista u nekim zemljama u Evropi i na Bliskom istoku.
Na osnovu „humanitarnih” ratnih ciljeva, NATO je mimo Saveta bezbednosti preduzeo vojne akcije protiv pojedinih suverenih država (Jugoslavija, Libija, Irak, Avganistan). Tome je prethodila agresivna „humanitarna i demokratska” retorika agresora o „ugroženosti” slobode, vladavine prava, jačanju totalitarnih režima i širenju etničkih sukoba. Proterivanje Srba sa Kosova proklamuje se kao „politička realnost” i mimo Ujedinjenih nacija primenjuju dupli standardi, što je presedan u međunarodnom pravu.
Međunarodnu ekonomiju i dalje potresa kriza, posebno Grčku, a s velikim problemima se suočavaju Španija i Portugalija. Tome doprinose i ekonomske blokade međunarodnih organizacija i pojedinih država prema drugim državama. Ratni sukobi, terorizam i rast broja izbeglica pogađaju mnoge zemlje, ugrožavaju bezbednost, umanjuju radnu motivaciju i sputava putovanje u inostranstvo. Posledice toga su pad trgovine, raskid poslovnih ugovora, smanjenje prometa proizvoda i turista iz zemalja Evropske unije, SAD, Kine, Rusije u Egipat, Tursku, Tunis i druge zemlje, što smanjuje bruto domaći proizvod i investicije.
Ekonomska kriza je u prvi plan istakla redukovanje svih virtuelnih proizvoda i usluga, koji nemaju realnu tržišnu vrednost i ne doprinose napretku društva. Neuvažavanje internacionalizacije kapitala u svetskoj privredi i primat koji upravljačke elite stavljaju na nacionalni interes još više produbljuju ekonomsku krizu. Stoga izlazak iz ekonomskog sunovrata i svetske krize nejednakosti treba ostvariti kroz koordinaciju nacionalnih ekonomija i međunarodne zajednice, kreiranjem programa koji otvaraju perspektivu za brži razvoj.
Neke članice Evropske unije pokrenule su pitanje o održivosti Unije zbog prevelikog prenošenja prava članica na Uniju, sa zahtevima za jačanje nacionalnih država, unapređenje rada i efikasnije odlučivanje. Pod pritiskom referenduma o opstanku u Uniji, Britanija je dobila privilegovan status o zadržavanju valute, zaštiti finansijskog servisa od regulative u evrozoni i dodatnih integracija. Smatra se da je referendum u Škotskoj o izlasku iz Britanije održan u neregularnim okolnostima, dok se u Kataloniji priprema referendum o izlasku iz Španije. Višegradska četvorka – Mađarska, Poljska, Češka i Mađarska – suprotstavlja se administraciji Unije o nametanju stavova članicama. Sve to slabi konherentnost, stabilnost i jedinstvo Unije i dovodi u pitanje njeno funkcionisanje i perspektivu.
Nosioci i kreatori razvojne politike u Srbiji treba kontinuirano da prate promene u okruženju i mobilišu sve faktore na ostvarivanju makroekonomske stabilnosti kroz fiskalnu konsolidaciju, stabilnost finansijskog sistema, otklanjanje prepreka za privredni rast i konkurentnost, strukturne reforme u javnom sektoru, te reindustrijalizaciju, restrukturiranje, modernizaciju i porast investicija u privredi sa tržišnom vrednošću. To su poljoprivredni, energetski, infrastrukturni, softverski, informatički i drugi projekti, zasnovani na znanju, inovacijama i preduzetništvu, koji multiplikatorski doprinose razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i povećanju zaposlenosti.
Strategiju razvoja i ekonomsku politiku treba osloboditi političkog pritiska, destrukcije i sputavanja od bilo koje političke partije, interesne grupe ili pojedinca. Na tim programima treba angažovati stručne i poslovno potvrđene kadrove koji će kreirati konkretne programe radi napretka društva i svakog pojedinca.
S tim u vezi, studija SANU o mogućim strategijama razvoja Srbije pruža dobru osnovu za kreiranje razvojne politike, koja će dugoročno obezbediti održiv i dinamičan privredni rast zemlje. Suprotno tome, politika zasnivana na restrikcijama, sankcijama i drugim ograničenjima umanjuje radnu motivaciju i sputava kreativnost ljudi. Zato je zadatak društva da razvija one ljudske vrednosti koje će njihovu stvaralačku snagu usmeriti ka izgradnji takvog društva, u kome će svaki pojedinac imati mogućnosti da ostvari ispunjen život.
ULOGA RAZVOJNE BANKE
Racionalizaciju i efikasnost u korišćenju budžetskih sredstava poreskih obveznika, rasutih po brojnim fondovima i agencijama, treba ostvariti formiranjem nacionalne razvojne banke, a ne razvojne agencije, koja zadržava postojeće stanje. Time se omogućava državi da efikasno upravlja i usmerava sredstava u povećanje javnih investicija u kapitalne projekte, koji će doprinositi rastu privrede. PARALELNE INSTITUCIJE
Nezadovoljni radom međunarodnih organizacija (Međunarodni monetarni fond, Svetska banka) Kina, Rusija, Indija i Brazil traže redefinisanje nihove organizacije, odlučivanja i funkcionisanja. Zbog neuvažavanja njihovih zahteva formirane su paralelne institucije sa velikim kapitalom za finansiranje razvojnih projekata, poput Razvojne banke BRIKS-a, Fonda za intervencije u kriznim situacijama, Evroazijske razvojne banke i drugih institucija. To treba da doprinese eliminaciji monopola, povećanju konkurentnosti, dekoncentraciji kapitala, jačanju integracionih procesa i ravnomernijem regionalnom razvoju.
