ŠTA ĆE BITI SA POSTROJENJEM ZA PREČIŠĆAVANJE ZRENJANINSKE VODE – KO IMA PODATKE O KAPACITETU FABRIKE I KVALITETU VODE, ŠTA KAŽE VLADA SRBIJE, A ŠTA GRAĐANI

Ne zna se ni ko pije, ni ko plaća (vodu)

Postrojenje za prečišćavanje vode nikada zvanično nije pušteno u probni rad! Ne postoje ni validne analize kvaliteta prečišćene vode, niti bilo kakva druga merenja, uključujući kapacitet postrojenja. Investitor je taj koji je postrojenje pustio u rad u svrhu dobijanja upotrebne dozvole, a ne „Vodovod”, navodi se u odgovoru Ivana Devića, direktora JKP „Vodovod i kanalizacija”, koji je prošle nedelje dostavljen Građanskoj inicijativi „Zajedno za vodu”.
Stranke i udruženja, članovi ove inicijative, zahtevali su od Javnog preduzeća da ovdašnjoj javnosti predoči svoja saznanja o mogućnostima postrojenja za prečišćavanje vode, a koje je konzorcijum „Grupa Zilio”, po ugovoru sa „Vodovodom”, sagradio na Mihajlovačkom drumu.
– Svi smo svedoci da je u junu prošle godine bilo probnog rada, te je komisija morala da sačini izveštaje o kvalitetu vode. Probnom radu su prisustvovali čelnici Grada, Nenad Obradović, zastupnik konzorcijuma, predstavnici „Sinerteka” i svi su potvrdili da je to sjajan projekat koji Grad neće ništa koštati. Postoje audio i video zapisi koji ne mogu da se sakriju. Kada se Ugovorom nešto pušta u probni rad, onda komisija ocenjuje kvalitet vode, protok, tehničke detalje koji su definisani Ugovorom – kaže Dušan Kokot, predsednik Centra za zaštitu potrošača „Begej” i član GI „Zajedno za vodu”, nakon što im je „Vodovod” dostavio odgovor na zaprimljen zahtev za dostupnost informacije od javnog značaja.
REAKCIJE GRAĐANA
To je bila jedna od tema na tribini posvećenoj problemu u vezi sa fabrikom vode u MZ „Dositej Obradović”, održanoj u četvrtak, 9. maja, koju je organizovala pomenuta građanska inicijativa. Tribinu su obeležile burne reakcije prisutnih, nezadovoljstvo, želja za protestom ispred Gradske uprave. Priča o kupovini polovnog bicikla i „mačke u džaku”, kako ironično nazivaju fabriku vode, pretvorila se u debatu sugrađana koji su izneli svoje stavove.
– Da neko u budućnosti odluči da nas truje arsenom, mi bismo i to preživeli jer smo odavno stekli imunitet – sarkastično je dodala jedna sugrađanka nakon uvodnog izlaganja poverenika Narodne stranke Nataše Velemir.
– Moramo biti jedinstveni i okupiti se ispred institucije koja pripada svima nama, a ne samo aktuelnoj vlasti. Mi smo slobodni građani, a ne podanici – valjda se i mi nešto pitamo – čulo se među ljudima. – Problem pijaće vode je problem prošlosti, sadašnjosti, ali će biti i u budućnosti, ako nastavimo da sedimo, ćutimo, čitamo novine i igramo karte. Tako radi većina mojih komšija koji danas nisu hteli da dođu na ovu tribinu i čuju o čemu je reč. Ne mogu da verujem da su toliko nezainteresovani. To se tiče svih nas – odgovorio je prisutnima jedan stariji sugrađanin, penzioner.
KOLIKO NAS KOŠTA FLAŠIRANA VODA
Na tribini je bilo reči i o troškovima kojima su građani svakodnevno izloženi.
– Kažu da se u Zrenjaninu dnevno na flaširanu vodu potroši oko 20.000 evra. Na godišnjem nivou to je 7,3 miliona evra. Cifra je nepotvrđena, ali nije daleko od istine. Sve i da je deset puta manja, zamislite šta bi moglo da se uradi u gradu sa 730.000 evra godišnje. Tim novcem bi moglo da se reši neko drugo pitanje koje muči građane – izjavila je Nataša Velemir.
Miroslav Kalanj, dipl. inženjer tehnologije i odbornik Demokratske stranke u Skupštini grada, povodom (ne)puštanja postrojenja u probni rad, istakao je da je u gradski vodovod pušteno nešto što nije hemijski i bakteriološki ispravno. Na osnovu toga, rekao je Kalanj, ispada da su građani bili zamorčići na kojima je sproveden probni rad.
– Za mene to znači da je neko treće lice koje nema ugovornu obavezu sa ovim gradom dobilo mogućnost da pusti nešto u sistem vodovoda za 100.000 žitelja. Šta da je to bio cijanid, ko bi bio odgovoran da se neko otrovao jer neko tu vodu pije iako je zabranjena za piće.
– „Vodovod” nema informacije o kvalitetu prečišćene vode u momentu kad ju je investitor pustio. To je krivično delo, čime bi javni tužilac morao da se pozabavi jer je njegov posao da vodi računa o zakonitosti i zaštiti prava građana – ocenio je Dušan Kokot.

  • ŠTA KAŽU U ZAVODU
    Pitali smo Zavod za javno zdravlje da li je kontrolisao vodu kada je puštena iz postrojenja za prečišćavanje.
    – Zavod za javno zdravlje je analizirao i uzorke vode iz postrojenja za prečišćavanje, međutim, takva ispitivanja su interne prirode i detaljnije informacije o analizama vode iz postrojenja mogu se dobiti samo od nadležnih iz fabrike vode ili iz „Vodovoda” – kažu u Zavodu. – Kada se radi o osnovnom pregledu vode iz gradske mreže, u toku tri meseca prošle godine uočena su odstupanja od uobičajenih vrednosti fizičko-hemijskih pokazatelja sirove, neprečišćene vode. Upravo tada je, navodno, bio završen probni rad fabrike vode. Ne znamo periode, količine i frekvencu puštanja prečišćene vode u gradsku mrežu, tako da smo na pojedinim mestima u mreži istog datuma imali različit fizičko-hemijski kvalitet.
  • RASKID UGOVORA
    Kako „Zrenjanin” ekskluzivno saznaje, na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije i odluke Skupštine Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza RS a.d. Užice, Agencija je 7. maja raskinula Ugovor o izdavanju garancije za obezbeđenje plaćanja koji je sklopila sa JKP „Vodovod i kanalizacija” 29. juna 2016. godine.
    Kako se navodi u obaveštenju o raskidu Ugovora, u koji redakcija lista ima uvid, zaključkom Vlade RS prihvaćen je izveštaj Grada Zrenjanina (od 16. marta) o realizaciji zaključka Vlade (od 11. marta 2016.) i preporučeno je Agenciji da raskine Ugovor „zbog postojanja velike izvesnosti u nemogućnosti realizacije svih odredbi Ugovora o javnoj nabavci usluga prečišćavanja pitke vode za Grad Zrenjanin sa pripadajućim aneksima”, zaključenog između „Vodovoda” i konzorcijuma, kao izvršioca usluge. „Vodovod” treba da obezbedi povraćaj garancije za obezbeđenje plaćanja usluge od 30. juna 2016. godine, koju im je Agencija izdala po nalogu u korist navedenog konzorcijuma kao izvršioca.

I. ISAKOV i ekipa novinara

FacebookTwitter