ŠTA MUČI ŽENU U SREDNjOBANATSKOM OKRUGU I PROTIV ČEGA SE BORI SVAKODNEVNO

Žene su neshvaćene i potcenjene

Ostati bez posla posle 20 godina radnog staža, šta sada raditi? Ko će mene sa 50 godina, kada mladi sa 30 ne mogu naći posao? – požalila se jedna Zrenjaninka upitana kakvim se problemima suočava i bori svakog dana.- Ogroman broj žena u poslednje tri decenije u talasima ostajao je bez posla, kako je dolazilo do gašenja industrije, preduzeća ili zemljoradničkih zadruga po Srednjobanatskom okrugu.
Ona je samo jedna od stotinak žena koje su učestvovale u akciji Sekcije žena Saveza samostalnog sindikata Srbije u Zrenjaninu (SSSS).

Reci, ženo, šta te muči
To udruženje je sredinomnovembra meseca prošle godine započelo akciju postavljanja anketnih kutija sa natpisom „Reci, ženo, šta te muči” unekolikoinstitucijaGradaZrenjanina, kao i u opštinama Sečanj i Žitište. Cilj akcije je bio prikupljanje listića na kojima bi žene iznele svoje probleme sa kojima se suočavaju u svojoj svakodnevnici. Namera je bila da se dopre do što šire grupe žena, mladih, starijih, zaposlenih ili nezaposlenih, nebitno da li su iz sela ili grada. Nakon četrdesetak dana listići iz kutija sabrani su u prostorijama Sindikata kako bi se jasno definisali problemi naših sugrađanki.
Glavna muka na koju su se žene usredsredile, jeste nedostatak novca i siromaštvo. U direktnoj vezi sa tim je nedostatak radnih mesta i niske plate. Jedna sugrađanka napisala je sledeće:
– Treba pomoći ženama koje su domaćice da se povežu i uključe u društveni život.
Predsednica Sekcije žena SSSS, Jadranka Svirčev, objasnila je za list „Zrenjanin” da veruje da su žene koje su bez posla ili žene koje su domaćice izolovane iz društvenog života, a time i od onoga što im omogućava kvalitetniju i ispunjeniju svakodnevnicu.
– Izolovanost je jedan od glavnih faktora koji u ogromnoj meri utiče na mentalno zdravlje pojedinca, osećaj koji ga ruinira i onemogućava obavljanje svakodnevnih poslova. Znam po sebi, mnogo sam aktivnija i zadovoljnija kada se viđam sa ljudima na poslu, na ulici, imam mnogo više volje za poslove u kući – rekla je Jadranka Svirčev, inače zaposlena u „Dijamantu”.
Veliki problem u koji su žene uperile prst je pomeranje granice za odlazak u penziju.
– Svi znamo da se radni dan majki i supruga ne završava sa osmočasovnim radnim vremenom, već najveći broj žena i majki nastavlja svoj neplaćeni rad u svojim domovima, najčešće samostalno bez pomoći svojih supružnika. Jedna od žena iz Sečnja komentarisala je da bi uslove za odlazak u penziju trebalo ublažiti i da bi „najbolje bilo da žene odlaze ranije u penziju a da se na njihovo mesto zaposle mladi, koji mogu da isprate tehnologiju”. Tako će se, navela je u svom „pisamcu”, mladi zadržati u Srbiji, a ne da odlaze u inostranstvo.

Zdravlje kao privilegija
– Sve me muči. Žene su uvek izložene stresu na poslu, kod kuće, glava puna brige i problema. Sve to utiče i na naše zdravlje, sve mlađe umiremo, nemamo gde ni da se lečimo, osim kod privatnika, a za to nemamo novca – ovako je jedna žena opisala svoje mišljenje o stanju u društvu.
Pripadnicama ženskog pola socijalna i zdravstvena zaštita deluju kao privilegija, koja zapravo ne može ispuniti egzistencijalne minimume. Jedna sugrađanka je napisala: – Zakonom treba da se zaštite osobe preko 50 godina starosti, jer takve izrađene i obolele nikome ne trebaju.
Činjenica da je veliki broj žena bez posla, da je siromaštvo veliko, da veliki broj žena nema zdravstveno osiguranje, navelo je jednu od žena da napiše: – Zakonski regulisati obavezne preventivne onkološke preglede žena kao i ginekološke preglede jednom godišnje.
Jedna od naših sugrađanki požalila se da su žene u Srbiji ponižene jer su plaćene manje od muškaraca, teže napreduju, a pritom im se ne plaća rad kao domaćica, a samohranim majkama se nikako ne olakšava.
– Bilo bi dobro da se uvede treća smena u vrtićima, jer ima majki koje rade treću smenu – bio je jedan od predloga za poboljšanje položaja žena u društvu.

Maltretirane i na poslu
Problemi na koje su žene ukazivale odnosili su se na porodično nasilje, ali i mobing na radnom mestu.
– Zahvalna sam što mislite na nas. Radim kod privatnika, nisam osigurana, a usput trpim i mobing. Kako se može dokazati mobing? – tražila je savet jedna od učesnica u anketi, dok je druga takođe zahvalila za to što se neko uopšte pita sa čime se žene suočavaju i dodala: – Moj predlog je da se u škole uvede neki predmet o nasilju prema ženama i diskriminaciji koju trpimo.
– Naš cilj sada je da glasove žena učinimo glasnijim, da im damo prostora da slobodno i anonimno iznesu svoje probleme, ali i da im pokažemo da međusobna briga i solidarnost mogu učiniti mnogo, da nije odrađena samo anketa i dalje ništa. Jedna drugoj moramo otvarati slobodan prostor za izražavanje i međusobnu pomoć, solidarnost i empatiju. U skladu sa tim tokom narednih nedelja Sekcija žena SSSS za Grad Zrenjanin uobličiće svoje dalje akcije o kojima ćemo na vreme obavestiti javnost u nadi da će se žene odazvati i još glasnije govoriti i boriti se zajedno za rešavanje problema – objasnila je predsednica Sekcije žena. S.K.
„NEGATIVCI” I MEĐU ŽENAMA
Žene su veoma stidljivo i plašljivo prišle ovoj anketi. – Kada smo započele akciju, čula sam da mi iza leđa neke od koleginica šapuću i ismevaju akciju i sam natpis na kutiji – pisalo je „Reci, ženo, šta te muči”. Kasnije, kada su shvatile da se žene, zapravo, odazivaju i da pišu, prestale su. Bilo je svega u kutijama, čak i problema koji se tiču suviše ličnih problema, ali u redu, svako je shvatio na svoj način, i to je neka pouka za nas – zaključila je Jadranka Svirčev.

S.K.

FacebookTwitter