Šta vredi prosek ako ga većina nema

Piše: dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je septembra 2018. godine prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 47.920 dinara (405 evra). Pri tome, neto zarade zaposlenih u radnom odnosu bile su 48.296 dinara (408 evra), dok su zarade zaposlenih van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi i sl.) bile 31.183 dinara (264 evra).
Neto zarade isplaćene istog meseca daleko su veće u javnom sektoru (54.031 dinar – 457 evra) nego zarade ostvarene van javnog sektora (44.934 dinara – 380 evra). Ni unutar javnog sektora zarade nisu ujednačene. Najviša je, naravno, u državnim javnim preduzećima – u proseku 63.182 dinara, a slede republički nivo administracije (61.097 dinara), sektor obrazovanja i kulture (51.936 dinara), zdravstveni i socijalni rad (48.959 dinara), dok se na kraju liste nalaze zaposleni u lokalnim javnim preduzećima – prosečna plata im je bila 46.121 dinar.
Po visini zarada prednjači Beograd – 58.752 dinara (496 evra), a posebno se ističu opštine: Vračar (75.977), Novi Beograd (72.674 ), Savski Venac (65.461) i Stari Grad (71.584 dinara).
U Vojvodini se izdvaja Novi Sad sa prosečnom zaradom 52.942 (448 evra). Prosečna neto zarada u Zrenjaninu septembra 2018. iznosila je 46.678 dinara (395 evra), što je manje od republičkog proseka, ali više i od proseka Vojvodine – 45.568 din. (385 evra). Pored toga, treba istaći da je prema visini prosečne zarade na nivou vojvođanskih gradova i opština Zrenjanin čak na drugom mestu, odmah iza Novog Sada!
Mogući odgovor na pitanje šta dominantno određuje visinu prosečne zarade u jednom gradu/opštini jeste lokalna privredna struktura. Naime, prosečna zarada se veoma razlikuje u zavisnosti od delatnosti. Tako su najveće zarade bile isplaćene u delatnosti rudarstva (71.903 din.), snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (74.849 din.), informisanja i komunikacija (80.262 din.), finansijskoj delatnosti i delatnosti osiguranja (85.404 din.) itd.
Prosek je samo statistička (obračunska) kategorija, koju u realnosti niko ne mora da ostvaruje. Zbog toga je prilikom ocene životnog standarda i kvaliteta života građana važno uzeti u obzir i nejednakost u raspodeli dohotka. Ovo zbog toga što prosečna vrednost dohotka u nekoj zemlji može biti na zadovoljavajućem nivou, uprkos tome što u realnosti veliki broj ljudi živi na egzistencijalnom minimumu (ili čak ispod njega), dok mali broj njih ostvaruje veoma visoke prihode. Treba znati da je Srbija zemlja sa izraženom nejednakošću u raspodeli dohotka (među najvećima u Evropi). Dvadeset posto najbogatije populacije u Srbiji ima čak oko 10 puta veći dohodak od 20% populacije sa najnižim dohotkom (najsiromašniji građani). Prema nekim računicama, više od 70 odsto građana ima zaradu ispod proseka, dok „ozbiljnije” iznose zarađuje samo jedan procenat onih najbogatijih.