STAND-UP KOMIČAR SRĐAN SLIJEPČEVIĆ: Poseban, slobodan, samo svoj

Da je lako, stend-ap komičar bio bi svako. Smejati se je zdravo, ali to danas ne čini svako. Srpski humor poima se svakojako, te zasmejati nekog nije lako. Novinari lista pokušali su da naprave skeč, i uverili se da je teško „izbaciti” foru.
Gost strane za mlade je stend ap komičar Srđan Slijepčević, vlasnik prepoznatljivog dubokog glasa koji možete čuti na talasima „Santos” radija. I ne samo to. Srđan je i voditelj informativne emisije „Dan”, koja se emituje na televiziji ove medijske kuće. Sa njim razgovaramo o teškoćama i lepoti ovog posla.
Kako si došao na ideju da se baviš stend-ap komedijom?
– Ovim poslom sam počeo da se bavim pre dve godine, a ideju sam dobio gledajući američe filmove. Imao sam priliku da gledam stend ap komičare uživo i poželeo sam da se oprobam u tome. Onda sam na „Fejsbuku” video konkurs za „Open mind” takmičenje, gde svako dobije pet minuta da pokaže šta zna. Prijavio sam se i prošao. Kad sam se pojavio na tom takmičenju, shvatio sam koliko mi prija i koliko je dobar osećaj kad ti publika uzvrati aplauzom i smehom. Svidelo mi se kako to izgleda i ozbiljno sam se tome posvetio.
Šta najbolje prolazi kod publike?
– Ne držim se politike i vere. Opšte teme dolaze u obzir. Uglavnom svi reaguju na težak život, i to uvek može da se provuče kroz stend-ap tekst. Dobro reaguju na muško-ženske odnose i crni humor ako se u pravom trenutku servira publici. To su teme o kojima ljudi dosta znaju, a ne pričaju javno. Shvatio sam da se ljudi boje da kažu ili priznaju određene stvari. Kad im neko sa strane to sve ispriča, prihvataju to. Bitno je da mogu da se poistovete sa pričom i da uspostavim dobar odnos sa publikom.
Da li pričaš neke svoje situacije, ima li mesta za improvizaciju?
– Naravno, dešavalo mi se da se zateknem u komičnoj situaciji ali se to mora „prepakovati” u foru. Mnogo mora da se radi na temama, zapravo svakog dana. Od 100 odsto nastupa, improvizacija je možda pet odsto, iako to ljudima deluje da je mnogo više. Preteško je improvizovati. Da bih imao sat i po dobrog materijala treba četiri godine aktivnog rada, jer ne prolazi ista fora na svakom nastupu dobro.
To znači da sve sam smišljaš?
– Upravo tako. Sve je autorsko. Ne sme da se uzima tuđ materijal. Svi imamo različit humor. Nekom je nešto više smešno, nekom manje. Tako i mi svi koji se bavimo komedijom nemamo isti smisao za humor. Svako vuče na svoju stranu, što servira kroz svoje viđenje i stavove.
Da li društvo od tebe očekuje da ih zabavaljaš?
– Dešava se. Kada kažem čime se bavim, traže da ispričam vic ili deo nastupa, ali stend-ap komedija nije pričanje viceva. To je celina, bez obzira što ima dosta različitih tema, paket koji se ne razdvaja.
Ko je tvoj omiljeni stend-ap komičar i da li se ugledaš na nekog?
– Teško je reći jer svako ima svoj fazon. Recimo, Luis Si Kej, Edi Izard, Edi Marfi je vrlo dobar u stend-ap komediji, ima ih dosta ali se ne poistovećujem sa njima. Pratim njihov rad, upijam znanje, ali ovo treba da bude moja lična ekspresija.
Koliko je teško biti komičar u Srbiji? Kako ostati na sceni?
– Teško, ali pozitivna stvar je što se pojavljuje sve više ljudi koji pokušavaju da se bave ovim poslom što je dobro. Treba zadržati kvalitet i neprekidno raditi na sebi. Da bi se publici držala pažnja, nastup treba da traje od sat do sat i 45 minuta. Radi se iz dva bloka, kako bi publika i performer mogli da predahnu.
Gde u Zrenjaninu možemo da te čujemo? Kakva smo publika?
– Jedno vreme sam organizovao u Zrenjaninu veče stend-ap komedije, tada su nastupali ljudi sa kojima sarađujem i bio je dobar odziv publike. Aktivno radim na tome da napravim Komedi klub. Dolaziće ljudi sa kojima sarađujem, najbolji stend-ap komičari kod nas i u regionu. Obavestiću vas kada dođe do toga.
Šta bi poručio onima koji bi krenuli tvojim stopama?
– Nemojte prisvajati tuđe fazone ili opšte viceve. Nikako ne prepričavati i prevoditi materijal od stranih komičara, to može da traje nastup ili dva i posle toga vas niko neće angažovati a bez saradnje sa drugim komičarima ne može da se napreduje. Poenta je biti autentičan i pronaći svoj stil i upijati iskustvo od ljudi koji se dugo bave time. Može se dosta naučiti i na nastupima. Nije sramota pitati i tražiti savete.
IVA ISAKOV

FacebookTwitter