STEVICA NIKOLIĆ, RADIJSKI I TELEVIZIJSKI VODITELj O ISKUSTVU, PROMENAMA I USPESIMA

Radio je moja prva i najveća ljubav
Zaštitni glas Radija „Santos” Stevica Nikolić, poznatiji kao di džej Kocka, uskoro proslavlja 18 godina rada na 105,9 mega herca. Stevica je i voditelj emisije zabavnog karaktera na „DM” televiziji. Sa njim razgovaramo o tome šta se promenilo na radiju, koga je sve upoznao i šta mu je najveći izazov.
Kako je sve počelo?
– Kao dete sam bio zaljubljenik u radio. Od malih nogu sam voleo muziku. Po profesiji sam tonski realizator za radio i televiziju. Moj profesor Ivan Ferc insistirao je da radim u studiju i smatrao je da je voditeljski posao za mene. To je bilo 1999/2000, a tada sam već radio na „Santosu”. Volim da kažem da sam dete „Santosa”. Praktično sam kao srednjoškolac počeo. Bitan je šlif, ljudi te prihvate ili ne. Zatim sam se oprobao i na radiju „S” jer sam želeo da vidim da li umem da kažem „Dobro veče, Srbijo”.
Dakle, umeš! To je bio težak period za sve. Kako si se nosio sa tim?
– Bio sam suviše mlad za sve, ali sam bio srećan jer sam imao mogućnost da vežbam. Posao voditelja mi se uvukao pod kožu i želeo sam sve da naučim o tom poslu. Dopao sam se toj generaciji. Imao sam razne faze i promene, puštao sam različite žanrove muzike što mi je donelo najposećenije tezge i postao sam natraženiji di džej. Ubrzo sam sa Đorđem Grujićem Grujom pokrenuo emisiju „Impuls 023”. Tada nije bilo kompjutera, ali je grad „eksplodirao” i naša emisija je bila najslušanija. Bili smo preteča nekih jutarnjih programa, jer smo bili slobodniji i opušteniji. Kada se ta faza završila, radio sam na „BK” televiziji gde sam učio od Olivere Kovačević, Roberta Čobana i istovremeno sam pisao za časopis „Svet”. Na „BK” sam bio urednik emisije „Svet u boji”, radio sam aktuelne teme sa popularnim gostima. Posle sam prešao na tadašnju „Košavu”, sadašnja „Hepi” televizija. Kasnije me je poznata pevačica Dragana Mirković, čiji rad veoma cenim, angažovala da radim na njenoj televiziji „DM sat”. Vodim emisiju „Maksimalno opušteno”.
Koliko su poznate ličnosti pristupačne? Sa kim si sarađivao?
– Kada vidim bilans svih osoba koje su gostovale u mojim emisijama, ja sam zadovoljan. Radio sam sa najpoznatijim pevačima u regionu, od Cece, Gorana Bregovića, do Jelene Karleuše. Zanimljivo je to da što je „zvezda” veća, zapravo je normalnija osoba. Najinteresantniji gost mi je bio Ivan Ivanović, jer ima drugačiji pristup. Od Dragane Mirković sam naučio da na poslu nema mesta frustraciji. Titule ljudi ne gledam. Na poslu sam ono što sam i privatno. Trudim se da budem nasmejan i kad pogrešim da prihvatim grešku. Sada zovem manje popularne ljude da bih uneo novu energiju. Mada, radio je moja prva i najveća ljubav.
Radio je pretrpeo mnoge promene. Muzika je dostupnija i deca više posećuju Jutjub nego što slušaju radio. Na koji način danas osvajaš publiku?
– Puštam muziku koju volim. Fali mi „old school” vreme, kada se muzika puštala sa cd-ova. Zato sam više orijentisan na muziku devedesetih. Čini mi se da ljudi vraćaju tom periodu. Devedesete nikad nisu ni izašle iz mode. U to vreme kada smo puštali takve hitove, bili smo najbliži svetu. To je muzika moje mladosti, a nama je potreban kvalitetan pop zvuk.
Koliko se posao radijskog i televizijskog voditelja razlikuje?
– Radio ima svoju magiju. Tamo si svoj „majstor” nekoliko sati i teže je biti radijski voditelj, jer slušaocima stvaraš viziju o nekom događaju. Raditi na radiju je veliki izazov. Ne kaže se džabe stariji brat radio i mlađa sestra televizija. Na radiju nije dozvoljena greška, dok na televiziji greška može da se sakrije šarmom. Na radiju si koncentrisan na svoj glas, dok na televiziji imate nekad i publiku u studiju. Dešava se nekad da se energija ne poklopi sa gostima, da je sagovornik nekomunikativan, ima tremu ili je neprijatan. Ako tada iznesete emisiju do kraja, onda ste profesionalac. Ja umem da budem provokativan. Volim kada sagovornici dozvoljavaju taj način komunikacije, jer su takve emisije najgledanije.
IVA ISAKOV

1stevica-nikolic1

FacebookTwitter