(548) Stopa nezaposlenosti opada, ali i kvalitet zaposlenosti

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

 

Nezaposlenost je jedan od naših najvećih problema, mada statistika beleži pad stope nezaposlenosti u Srbiji. Da bi se shvatila složenost problema (ne)zaposlenosti u Srbiji nije dovoljno posmatrati samo jednu cifru – stopu nezaposlenosti, već bi u obzir trebalo uzeti i čitav niz pokazatelja pomoću kojih bi se moglo saznati više o kvalitetu zaposlenosti, odnosno o vrsti/tipu i kvalitetu radnih mesta. Ovo iz razloga što je znatan broj onih koji se prema metodologiji primenjivanoj u Anketi o radnoj snazi tretiraju kao zaposleni, a zapravo nemaju nikakvo radno mesto, kao i onih koji imaju radno mesto, ali je ono lošeg kvaliteta.
Jedan od važnih pokazatelja sigurnosti zaposlenih na tržištu rada i kvaliteta zapošljavanja (odnosno radnih mesta) je i procenat zaposlenih koji imaju stalan ugovor o radu. U Srbiji oko 75 procenata zaposlenih ima takozvane ugovore za stalno, dok oko jedna četvrtina njih ima neki od privremenih oblika zapošljavanja (ugovor na određeno, sezonski i povremeni/neobavezan posao i sl.), što je lošije u odnosu na većinu evropskih zemalja (prosek EU-28 je 14,2 odsto zaposlenih na privremenim poslovima). Pri tome, u Srbiji više od devet desetina onih koji imaju privremen oblik zapošljavanja kao glavni razlog za to navode nemogućnost da na tržištu pronađu stalan posao. Istovremeno, na nivou EU-28, oko polovina privremeno zaposlenih (dakle, svega sedam odsto zaposlenih) navodi isto ovaj razlog, dok druga polovina svojom voljom obavlja privremen (manje obavezan) posao, jer želi da ima više slobodnog vremena za usavršavanje, treninge, dokvalifikacije kako bi poboljšali svoju poziciju na tržištu rada.
Rezultati istraživanja sprovedenih na nivou Evropske unije kazuju da je oporavak tržišta rada i poboljšana slika na planu zaposlenosti praćena padom u kvalitetu zaposlenosti usled ekspanzije nestandardnih oblika zapošljavanja (povremeni i privremeni poslovi, pomažući član u domaćinstvu, rad od kuće itd.). Ukoliko se zaposlenima smatraju i oni koji obavljaju ove poslove, onda se podatak o stopi nezaposlenosti mora uzeti sa velikom rezervom. Zaposleni iz ove grupe lako mogu da ostanu bez posla, teško mogu da pronađu drugi ili kvalitetniji posao, što direktno znači da nemaju skoro nikakvu sigurnost na tržištu rada. Sa druge strane, ovi „zaposleni” teško ostvaruju prava od rada po pitanju visine zarade, prava na penziju, godišnji odmor, plaćeno bolovanje, obuke na radnom mestu i sl. U našoj zemlji su pripadnici ovog segmenta u relativno lošijoj poziciji, pa otuda razlika između visine oficijelne stope nezaposlenosti i utiska o realnom „stanju na terenu”. O nesigurnosti zaposlenosti na tržištu rada govori i podatak da čak oko 23 procenta zaposlenih u našoj zemlji smatra da u narednih šest meseci može da ostane bez posla, dok u EU-28 ovakav stav ima 16 odsto zaposlenih.

FacebookTwitter