STUDENTKINjA NINA ĐUKANOVIĆ O ISTRAŽIVANjU GENETIKE I BUDUĆIM PLANOVIMA

Nauka je njena ljubav

  • Mi svoju DNK nasleđujemo od majke i oca, sve što su doživeli tokom života, to bi moglo da se „prebaci” na nas. Šta god nam se dešava, naš organizam pamti i to možemo preneti na potomke.

Mladu sugrađanku Ninu Đukanović (21) od malena su zanimale prirodne nauke, a omiljen predmet u školi bio joj je biologija. Članica je Mense od njene 17. godine, asistentkinja je u Istraživačkoj stanici Petnica, a na jesen će upisati četvrtu godinu Biološkog fakulteta-smer molekularna biologija i fiziologija.
– U osnovnoj školi sam osvojila prvo mesto iz biologije na okružnom takmičenju, a u trećem razredu srednje škole na republičkom takmičenju prvo i treće mesto u četvrtom razredu, takođe iz ovog predmeta. Kada je došlo vreme za upis na fakultet, dvoumila sam se između medicine i molekularne biologije i odlučila sam da se bavim naukom, mada su tome doprineli profesori i roditelji jer su prepoznali potencijal u meni – otkriva buduća naučnica.

PRVI KORAK – PETNICA
U trećem razredu Gimnazije, čiji je đak generacije, pošla je u Petnicu, gde je dve godine kao polaznica radila istraživački rad, a sada pomaže srednjoškolcima u pisanju takvih radova.
– Petnica je bila važan korak u tom periodu, jer sam na seminarima mnogo naučila o biologiji. Rukovodilac i pomoćnik rukovodioca su me odabrali za saradnicu. Veoma sam srećna zbog toga jer je bila velika konkurencija za tu poziciju. Takođe sam bila izabrana da idem na dva eksploratorijuma (seminar koji okuplja polaznike svih seminara) gde smo obrađivali teme koje su zajedničke za sve. Jedan se bavio ekonomijom, drugi naukom i društvom. Tu su se okupili najmotivisaniji polaznici i bilo je baš lepo uskustvo – ističe Nina Đukanović.

ISTRAŽIVANjE U LOZANI
Nina je leto provela na stručnom istraživanju na Univerzitetu u Lozani, u Švajcarskoj. Prema njenim rečima, posebno joj je drago što je imala prilike da učestvuje u tom programu za koji se prijavljuju studenti iz celog sveta, a primaju samo njih petnaestoro.
– Vratila sam se puna utisaka. Radila sam u laboratoriji koja se bavi genetikom i spavanjem. Istraživala sam na koji način je regulisana ekspresija gena koji kontrolišu dnevno-noćne ritmove u organizmima, pored toga i spavanje. Istraživanje je bilo dosta dinamično, savladala sam mnogo novih tehnika i zadovoljna sam rezultatima. Na kraju programa smo imali poster sesiju na kojoj smo predstavili svoj letnji projekat. Pored projekta, imali smo organizovane brojne seminare i društvene aktivnosti – piknike, planinarenja… Program je bio naporan, ali vredan truda. Naučila sam mnogo, upoznala zanimljive ljude, stekla nove prijatelje i obišla skoro celu Švajcarsku – navodi naša sagovornica i dodaje da će svoj istraživački rad verovatno objaviti.

OD NEURO DO MOLEKULARNE BIOLOGIJE
U razgovoru nam je otkrila da ju je na početku studija zanimala neurobiologija, ali što se više usmeravala, zavolela je molekularnu genetiku. A nas je zaintrigiralo kako organizam zna kada mu je vreme za spavanje, zašto neko voli dugo da spava ili ujutru lako ustaje.
– U Lozani sam se bavila genetikom spavanja, ispitivala sam kako temperatura utiče na određene gene, koji se zovu „sat” geni (engl. „clock genes”), koji se različito eksprimiraju u određenom dobu dana, a kontrolišu i utiču na spavanje. Postoje određene strukture u našim organizmima koje određuju kada spavamo i regulišu naš sat (npr. zašto spavamo kada je noć). U mozgu imamo pinealnu žlezdu koja luči hormon melatonin i obaveštava organizam o tome da li je dan ili noć. Ako vidimo svetlost, neće lučiti melatonin i nećemo spavati. Verujem da od roditelja možemo da nasledimo da se budimo lako ili da volimo duže da spavamo. Mi svoju DNK nasleđujemo od majke i oca, sve što su doživeli tokom života, to bi moglo da se „prebaci” na nas. Šta god nam se dešava, naš organizam pamti i to možemo preneti na potomke. Time se bavi polje epigenetike. Ukoliko imamo strah od vode ili visine, možda smo to nasledili od nekog pretka – objašnjava ona.
Vredna i uspešna Zrenjaninka je već pet godina stipendista Humanitarne organizacije „Svetosavlje” i ovom prilikom im se zahvaljuje na svemu, kao i Gradu koji je više puta pomogao usavršavanje.

  • PLANOVI ZA BUDUĆNOST
    Na pitanje kakvi su joj planovi za budućnost, odgovara da joj je veoma interesantna primenjena nauka, odnosno rad u farmaceutskoj kompaniji ili firmi koja proizvodi lekove ali da, najpre, želi da upiše master i kasnije doktorske studije u inostranstvu, nakon čega bi se vratila u Srbiju gde joj je porodica: mama Smiljka, tata Danilo i dve mlađe sestre Mina i Elena, koji su joj najveća podrška.

I. ISAKOV

FacebookTwitter