Utisak nedelje: sunce!
Doduše, ova zima nam nije demonstrirala sve što joj se može dok je njena vlada, ali je bila dovoljno vlažna i tmurna da smo se zaželeli sunca, makar i zubatog. Pa ako i neće potrajati ni do kraja nedelje, opet je dobrodošlo, bar da nas podseti da smo najgori deo zime pregurali i da će proleće sigurno doći. Srećom, nebeska mehanika (još) ne zavisi od ljudskih poslova. Čak ni od Vučića…
Ostali nedeljni događaji nisu bili tako optimistični. Ma, ni utešni. Naprotiv. Dajte mi utehu, tražio je Šaban, i postao kralj folka. Ovog vikenda pokosio ga je neki pijani kreten, vozeći bez vozačke dozvole. Mada, taj će, ako preživi, odgovarati pred zakonom za svoje nedelo, a ovi što po stranputicama vozaju celu Planetu, neće nikada. Toliko o ljudskim poslovima.
Zato, da se vratim nebeskoj mehanici, ona je bar u domenu razuma. Iako je i to „relativan pojam” – šta čovekov (laički) razum može da obuhvati, a šta će mu ličiti na fantastiku. Eto, pre neki dan svet je obišla vest da je opservatorija u Kanadi (u toj ekipi je i jedan naš mladi naučnik) uhvatila neobičan (ponavljajući) radio signal iz dubokog svemira, čiji je izvor udaljen 1,5 milijardi svetlosnih godina! Da je taj izvor „malo” bliže, recimo, u granicama naše Galaksije, emitovani signal bio bi, kažu, poslednje što bismo videli na nebu, jer bi nas sve zbrisao! Takve su to kosmičke razmere u pitanju, naspram kojih smo tek malecna-malecna, nezamislivo mala mrvica postojanja. A stalno čačkamo đavola da sve okončamo u nekoj atomskoj pečurci – koja se čak možda neće videti ni do susedne plante, o Svemiru da i ne govorimo. Vaseljena ni pojma ne bi imala o tom događaju.
Život je tako krhka pojava, i tako ga je lako ugasiti, zar nas to ne obavezuje na odgovornost? Život je i tako bolna pojava, jer je neizostavno skopčana sa smrću, zar nas to ne obavezuje na solidarnost?
