SVET U NAŠIMA: ALEKSANDRA TABAKOV, KLINIČKI FARMAKOLOG

Kada devojački san postane stvarnost
Posle završenih studija medicine u Beogradu, mlada Zrenjaninka završila je specijalizaciju u Madridu, a u Meksiku je upoznala životnog saputnika
Studenti medicine uglavnom žele da postanu hirurzi, kardiolozi, pedijatri… Ali to nije bio slučaj sa Aleksandrom Tabakov de Morales. Tridesetčetvorogodišnja Zrenjaninka se još na početku studija zaljubila u molekularni svet, nauku i istraživanje. Kao tinejdžerka volela je španski jezik i nakon završetka studija u Beogradu donela je odluku da nastavi studije u Španiji.

aleksandra tabakov de moralesDok smo razgovarali sa mladom i šarmantnom lekarkom, ona se prisetila okolnosti koje su je odvele baš na ono mesto o kojem je maštala.

– Kada sam završila fakultet, aplicirala sam za master studije molekularne biomedicine u Madridu. Uvek sam više bila okrenuta istraživanju nego primenjenoj medicini. Master studije sam upisala 2008. godine, a već naredne sam ih završila – priča Aleksandra.
Kako kaže, bilo je veoma uzbudljivo i teško u tom trenutku, jer je nakon magistarskog rada istovremeno pripremala ispit za specijalizaciju i učila španski. Završila je specijalizaciju kliničke farmakologije ove godine i tako postala jedna od retkih naučnica u Srbiji tog profila, jer farmakologija kao specijalizacija za sada ne postoji u našoj zemlji.
– Mnogo sam se ugledala na sestru, koja je farmaceut po zanimanju. Od nje sam mnogo naučila – veli Aleksandra.

Međutim, njen san da živi i radi u Madridu ispunio je i sadašnji suprug, Meksikanac Abraham Morales, koga je upoznala na razmeni studenata 2006. godine u Latinskoj Americi.

– Kada smo se preselili u Madrid bilo mi je teško, jer se španski koji sam učila ranije i španski u Španiji dosta razlikuju, kao i španski u Latinskoj Americi. Španci imaju drugačiji akcenat i reči brže izgovaraju – kaže mlada naučnica.

Kad je reč o obrazovnom sistemu, Aleksandra kaže da na osnovnim studijama Španci uče manje gradiva od nas. Prema njenim rečima, profesori su dostupniji studentima i kod njih nema persiranja. Specijalizaciju je radila u urgentnom centru, i to je za nju bio poseban doživljaj.

– Radila sam na različitim odeljenjima. Imala sam 250 dežurstava i to je posebna priča. Mislila sam da to neću izdržati, jer se od nas tamo izuzetno mnogo traži, ali uspela sam. Posle fakulteta i mastera, tu sam prvi put nekom spasila život, i osećaj je bio neopisiv. Ranije nisam bila svesna koliko su neke stvari koje činimo zapravo važne za određene ljude – kaže naša sagovornica i dodaje da je najvažnije biti čovek.

Iz rodnog grada joj najviše nedostaje lakoća življenja, jer je u Zrenjaninu sve blizu i dostupno. Aleksandra nije stala sa usavršavanjem, već je upisala doktorske studije. Tema kojom će se baviti tiče se farmakogenetike, na šta bi volela da usmeri svoju karijeru.

IZAZOVI FARMAKOGENETIKE

– Farmakogenetika je nova disciplina, koja je 2005. godine počela da se razvija. To je najvažnija početna stepenica u razvoju individualizovane medicine koja je sada hit u svetu – objašnjava Aleksandra. – Mi smo najkorisniji kada lekar ne zna zašto određena terapija ne deluje kod pacijenta i zašto ima neželjene reakcije, a to se određuje na osnovu genetskog profila pacijenta.

ISKUSTVA IZ MEKSIKA

Kada upoređuje meksičku kulturu sa našom, Aleksandra kaže da Meksikanci mnogo brinu jedni o drugima, a porodične vrednosti su im na prvom mestu. Posebno joj je interesantno kako brinu o pokojnicima – posvećuju veliku pažnju uspomeni na preminule drage ljude. Ono što ih razlikuje od nas, kaže, jesu otvorenost prema ljudima i teatralnost. Sa druge strane, njen suprug je oduševljen Zrenjaninom i našim kulturnim vrednostima, kao i jezikom i srpskim specijalitetima.

Iva Božić

FacebookTwitter