Vanredna situacija je završena, ali je tokom trajanja zaustavila mnoge oblasti svakodnevnog života. U svim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) tada je privremeno obustavljen neposredan rad sa strankama, prešlo se na alternativne oblike komunikacije (telefon, imejl). Nezaposleni su mogli elektronskim putem da se, prvi put, prijave na evidenciju, podnesu zahteve za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti i izdavanje uverenja iz evidencije o nezaposlenosti, kao i da završe obuku „Put do uspešnog preduzetnika”. Poslodavci su imali mogućnost da dostave prijave potreba za zapošljavanjem, podnesu zahteve za učešće u programima aktivne politike zapošljavanja, da daju mišljenja o Programu rešavanja viška zaposlenih i zahtevaju izdavanje dozvole za rad stranca. O svemu tome za naš list govorila je Tatjana Mijatović, direktorka Filijale u Zrenjaninu.
Koliko je tokom vanrednog stanja povećan broj nezaposlenih i iz kog sektora?
– Filijali Zrenjanin su, u martu i aprilu, 173 lica podnela zahteve za novčanu naknadu. Oni su različitih zanimanja i nije zabeležen poseban trend otpuštanja u nekom sektoru.
Da li je moguće povećanje broja nezaposlenih zbog recesije?
– Zabeležena je, gledajući broj lica na evidenciji nezaposlenih pre i posle vanrednog stanja, određena elastičnost i otpornost tržišta rada. Nije bilo masovnog otpuštanja, a ekonomske mere Vlade dale su efekat lakšeg prevazilaženja poteškoća koje su u ovom periodu imali poslodavci.
U kojoj meri odstupaju podaci o nezaposlenosti za period mart-april 2020. u odnosu na 2019. godinu?
– Na evidenciji Filijale, na području Srednjobanatskog okruga, na kraju aprila imamo 10.856 lica. Od toga u Zrenjaninu 5.496, u opštini Žitište 1.450, Novoj Crnji 1.195, Novom Bečeju 1.367, dok Sečanj beleži 1.348 nezaposlenih.
Na kraju marta na području Okruga bilo je 10.812 lica, a u Gradu na Begeju 5.437.
U istom periodu prošle godine, na kraju marta 2019, u Okrugu je bilo 11.107 lica na evidenciji nezaposlenih. U Gradu 5.214.
Na području Srednjobanatskog okruga, na kraju aprila 2019. nalazilo se 10.815 lica (od toga su žene 51,4%), dok ih je u Zrenjaninu pre godinu dana bilo 5.063.
Kako funkcioniše NSZ nakon vanrednog stanja?
– Prilagođavamo se novonastalim okolnostima. I dalje su aktivni alternativni načini komunikacije, a neposredan rad sa klijentima, u situacijama kada je to neophodno, obavlja se uz obaveznu primenu i poštovanje svih propisanih mera.
Da li su poslodavci možda odustali od traženja novih radnika? Poznato je da NSZ organizuje obuke za potrebe poslodavaca ili pak vrši selekciju kadrova…
– Poslodavci su nam se i tokom vanrednog stanja obraćali da posredujemo za radnike obezbeđenja, negovateljice, medicinske tehničare, lekare, agente prodaje, konobare, pomoćne radnike u kuhinji, spremačice, poslovnog sekretara. Nakon ukidanja vanrednog stanja bili su zainteresovani za operatere u proizvodnji, pomoćne radnike u proizvodnji, prodavce, poslovođu prodavnice, higijeničarku, referenta (za opšte poslove). NSZ je i u uslovima vanrednog stanja omogućila podnošenje zahteva za finansiranje svih programa zapošljavanja po raspisanim javnim pozivima. Najveće interesovanje poslodavaca zabeleženo je za programe stručne prakse, novog zapošljavanja, kao i za program samozapošljavanja za nezaposlena lica. Odluke su se donosile kontinuirano, a pored predviđenih uslova, prilikom odlučivanja posebno se vrednovalo da li su poslodavci od početka vanrednog stanja otpuštali zaposlene. Obuke su trenutno obustavljene, dok se selekcije od 11. maja realizuju.
Koji su programi NSZ i dalje aktivni i da li se od nekih odustalo zbog smanjenja budžeta?
– Do 30. aprila bio je oročen Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova (za nezaposlena lica i nezaposlene osobe sa invaliditetom – OSI). Javni poziv za samozapošljavanje i javni poziv za samozapošljavanje za lica romske nacionalnosti zatvoreni su 28. aprila.
Konkurisanje na javne pozive za podršku zapošljavanju OSI moguće je do kraja godine.
Ostali javni pozivi/konkursi su otvoreni do kraja novembra 2020, a to su: stručna praksa, pripravnici za nezaposlene sa srednjom i visokom stručnom spremom, sticanje praktičnih znanja, obuke na zahtev poslodavca, program obuke za potrebe poslodavca za zaposlenog i program novog zapošljavanja nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih. Pokrajinski javni pozivi/konkursi za programe, javni radovi, samozapošljavanje i novo zapošljavanje su obustavljeni zbog nedostatka sredstava. Miroslava Malbaški
