Tomahavk

Piše: Ljiljana Bailović

Da, demografija. To je strateški resusrs, i strateški problem. A i nije dobro raspoređena, bela demografija je već dugo u opadanju… U centrima političke moći trenutno su u opticaju dva planska nacrta za rešavanje tog problema.
Prvi plan je veoma jednostavan: ja sam bela tvrđava, vi ste crni i obojeni robovi, koji ćete za mene raditi svuda po vascelom, šarenom svetu. Između bele tvrđave i šarenog sveta je nepremostiva granica.
Drugi plan: ja sam (bela, ali to neću reći, nije politički korektno) tvrđava, a vi ste (crni i obojeni, ali to, posebno, neću reći, nije politički korektno) oslobođeni robovi koji će raditi u mom podgrađu da bi bela tvrđava bila još jača i utvrđenija. Uz ovaj plan ide (opsenarska) priča o ljudskim pravima i slobodi kretanja ljudi i dobara (uostalom, moram odnekle da uzmem sirovine i radnike, i nekome – vama – prodam moje proizvode, a takođe je veoma zgodno za poravnavanje i kontrolu šarenog sveta).
Ali, onaj prvi plan ne voli priču o ljudskim pravima, makar da je opsenarska, jer se može desiti da (obojeni) robovi stvarno poveruju u nju (dosta je što moraš da se udvaraš svojim belim robovima). Nego je važno da imaš tomahavk, što veći, to bolje, a da šarenom svetu prodaš što više lakšeg oružja. Pa neka šareni ratuju između sebe, to je veoma korisno za belu tvrđavu. I unosno.
Međutim, u šarenom svetu ima i drugih igrača koji bi da se uvrste u tvrđave, što veće – to bolje, i da imaju tomahavk. Šta će iz svega toga izaći, još se ne zna. Ali se oružje gomila…
Drugim rečima – ništa novo pod kapom nebeskom. Osim što su tomahavci veći nego ikada.

 

FacebookTwitter