Smiljana Ratkov iz kikindskog „Udruženja Nemaca” pripremila je najbolji milihbrot. Slatki hleb je, kako kaže, prvi put videla na slici na kesici praška za pecivo
Kada smo stanovali u Štrosmajerovoj ulici broj 40 u Zrenjaninu moji roditelji su se sprijateljili sa porodicom Brem. Sećam se toga perioda samo po maminoj priči. Bremovi su se odselili u Nemačku, a mi smo se vratili u Liku, jer mami nisu prijali ni voda, niti vazduh.
Teta Mara Brem, koja me je učila nemački i kod koje sam umakala u belu kafu slatki kolač, više nikada nije dolazila u Zrenjanin. Mi smo ponovo došli u Banat kada je trebalo da krenem u prvi razred i stanovali smo na drugoj adresi.
Potomci Mare Brem su gotovo svakog leta dolazili u naš grad i posećivali svakoga iz naše velike porodice. Od tetka Mare smo moja sestra i ja dobile prve prave lutke. I prvu pravu dečju vagu. Često se setim priče o teta Mari Brem. A kada sam u društvu naših Nemaca, onda sve te priče iz Štrosmajerove ulice nekako ožive…
Tako je bilo i na tradicionalnoj manifestaciji koja je nedavno održana u Zrenjaninu, a zove se „Dan mlečnog hleba”. Po jedanaesti put su se u pripremanju slatkog hleba takmičile gošće iz vojvođanskih gradova i grada domaćina. Smiljana Ratkov iz kikindskog „Udruženja Nemaca” umesila je najbolji milihbrot. Kolač, koji je od davnina jedna od najomiljenijih poslastica u nemačkim porodicama, videla je kako kaže, prvi put na slici – na kesici praška za pecivo.
– Poželela sam da umesim isti kolač kakav je držala devojka na toj fotografiji – priča Smiljana. – Niko me nije učio, sama sam se interesovala, pitala, probala, i eto…
„ Dan mlečnog hleba” je organizovalo Udruženja Nemaca „Gros Bečkerek”. Na čelu žirija koji je ocenjivao mlečne hlebove koje su spremile takmičarke iz Sombora, Subotice, Sremskih Karlovaca, Bačke Palanke, Kikinde i Zrenjanina, bio je čuveni kulinar Stevan Švenderman, a članovi Imre Nemet i dr Mihajlo Jaks iz Mladenova. Iza pobednice Smiljane Ratkov plasirale su se Zrenjaninke Irena Mićić i Rozi Bilal.
– Imali smo težak zadatak, svi su kolači bili jako dobri – kaže Stevan Švenderman. – Ocenjivali smo ukus, izgled, boju, sve ono što bi trebalo da krasi milihbrot, onakav kakav se tradicionalno pravio. Odlučivale su nijanse. Švenderman kaže da je najbolji milihbrot onaj koji je umešen sa svim potrebnim sastojcima, ali, pre svega – dušom i srcem.
Goste su, na nemačkom i srpskom jeziku pozdravili predsednik Nemačkog udruženja „Veliki Bečkerek” Jožef Bera i članica Edit Tabački Hof. Ervin Buheker, potpredsednik Udruženja, istakao je da je veoma je važno nastaviti tradiciju i saradnju sa sugrađanima i drugim udruženjima i asocijacijama.
Slatkim hlebom su se, sa zadovoljstvom, poslužili svi prisutni. Prijalo im je druženje uz muziku i stihove nemačkih pesnika, ali i melodije na srpskom i mađarskom jeziku koje su izveli Goda Ondrej – tenor i muzičari Đerđ Taboroši i Danijel Mesaroš, kao i autorka ove reportaže. Bogat program, kako i priliči multietničkom gradu, poput Zrenjanina…
VAŽAN JE ANŠLANG
– Ako želite da umesite dobar milihbrot morate bar tri-četiri puta da ga razmesite – objašnjava Stevan Švenderman. – Ako ga anšlagujete bar nekoliko puta, biće dobar. A za pripremu je potrebno brašno, mleko, kvasac, limun i vanil šećer. Obavezan je i rum.
