Trebaju nam proizvodi višeg stepena finalizacije

piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Sa 18,8 odsto u 2010. godini učešće industrije u BDP-u ukupne privrede Srbije povećano je na 21,5 procenata u 2016. godini. Taj udeo, međutim, i dalje je niži nego u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Sloveniji, Poljskoj ili Mađarskoj. Struktura srpskog BDP-a upravo i jeste osnovni razlog za nedovoljnu konkurentnost domaće proizvodnje na međunarodnom tržištu.
U Srbiji je tokom 2016. godine ostvarena vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene u iznosu od oko 30,3 milijarde evra. Pri tome je uvoz (oko 17 milijardi evra) za 3,7 milijardi evra veći od izvoza (koji je iznosio 13,3 milijardi evra). Naši najveći spoljnotrgovinski partneri su države Evropske unije (EU), na koje se odnosi, otprilike, dve trećine ukupne razmene (kako na strani izvoza, tako i na strani uvoza). Najveći deficit spoljnotrgovinske razmene naša zemlja ostvaruje u trgovini sa Kinom (zbog uvoza računarske opreme) i Rusijom (zbog uvoza energenata).
Pokrivenost našeg uvoza izvozom beleži konstantan rast tokom prethodnog perioda, pošto je iznosio u 2008. (48,2%), u 2009. (53%), u 2010. (58,5%), u 2011. (60,1%), u 2012. (60,4%), u 2013. (72,4%), u 2014. (72,5%), u 2015. (74,9%) i u 2016. (78,2%). Ipak, činjenica da u kontinuitetu ostvarujemo deficit u oblasti spoljnotrgovinske razmene ukazuje na to da je neophodno povećati konkurentnost domaće privrede, tačnije njenog izvoznog dela. Jer, struktura našeg izvoza u 2016. godini prema faktorskoj intenzivnosti je sledeća: sirovine (agrarni i primarni proizvodi) u ukupnom izvozu učestvuju čak sa 30,1%, radno i resursno intenzivni proizvodi sa 14,8%, nisko stručni i tehnološko intenzivni proizvodi sa 6,9%, srednje stručni i tehnološko intenzivni proizvodi sa 31,1%, dok visokostručni i tehnološko intenzivni proizvodi sa svega 12%.
Dakle, u strukturi izvoza značajno mesto zauzimaju proizvodi niže faze finalizacije i manje dodate vrednosti (sirovine i radno i resursno intenzivni proizvodi), što je karakteristično za manje razvijene zemlje. Da bi se konkurentnost izvoza poboljšala potrebna je promena njegove strukture u korist cenovno i kvalitativno konkurentnijih proizvoda višeg stepena finalizacije, tj. tehnološko složenijih proizvoda koji stvaraju veću dodatu vrednost po jedinici proizvoda. U tom smislu, potrebno je intenzivnije ulagati u savremene tehnologije koje dovode do rasta ponude, smanjivanja troškova proizvodnje, efikasnije upotrebe faktora proizvodnje, poboljšanja karakteristika proizvoda, i konačno do rasta izvoznih prihoda.
Jačanje izvozne konkurentnosti kroz transformaciju izvozne strukture moguće je ostvariti samo značajnim rastom poslovne i investicione aktivnosti pre svega domaćih, ali i stranih preduzeća, koja svoje poslovanje zasnivaju na visokim tehnologijama, znanju i inovacijama. U tom pravcu treba kreirati instrumente i mere buduće industrijske politike Srbije.

FacebookTwitter