TRIBINА O ŽARKU ZRENJANINU: Koje vrednosti nosi ime našeg grada?

Jedini legitiman način da se odluči o promeni imena grada jeste referendum. Naziv grada je deo našeg identiteta. Ne može nam identitet menjati niko, pa ni onaj koji je vrhovni organ vlasti u ovoj državi. Naziv Zrenjanin je simbol antifašizma – izjavio je na jučerašnjoj tribini „Narodni heroj Žarko Zrenjanin“, održanoj u Kulturnom centru, moderator Miroslav Samardžić. Nakon predavanja o Žarku Zrenjaninu, održana je dinamična diskusija u prepunoj maloj sali Kulturnog centra, gde su se mogla čuti i suprotstavljena mišljenja.

Miroslav Samardžić najpre je objasnio zbog čega je važno da govorimo o antifašističkim borcima Banata i о Žarku Zrenjaninu: – Dok je većina ljudi u Drugom svetskom ratu mirno gledala kako nastupa sumrak civilizacije, jugoslovenski komunisti su organizovali ustanak, kojim je u Vojvodini rukovodio Žarko Zrenjanin Uča. Podsećam na veliku misao filozofa Santajane: ko hoće da zaboravi, hoće da ponovi. Zrenjanin je jedan od retkih gradova koji je zadržao naziv po komunističkom borcu i nama bi to trebalo da bude čast. Revizija skorašnje prošlosti kod nas je naročito izražena posle 2000. godine, a Zakonom o rehabilitaciji iz 2006. godine rehabilitovano je nekoliko notornih ratnih zločinaca, a takođe i osoba koja je 1942. izdala Žarka Zrenjanina. Zašto srpskim desničarima smeta jugoslovenski antifašizam? Zato što su se jugoslovenski antifašisti borili ne samo protiv okupacije zemlje, nego i protiv nepravednog društvenog poretka koji je vladao u Kraljevini Jugoslaviji.

Istoričar Srđan Božović govorio je o životu Žarka Zrenjanina. – On je odrastao u siromaštvu, međutim, njegovi roditelji su učinili sve kako bi obrazovali svoju decu. Žarko je završio učiteljsku školu u Somboru i tada je pokazivao svoje levičarske, humanističke stavove, boreći se za prava studenata. Zatim je poslat da radi kao učitelj u malo selo u blizini Prilepa, gde je živela većina turskog stanovništva. Kako bi bio bliže meštanima, naučio je turski i organizovao je vanškolske aktivnosti, opismenjavao je starije ljude, osnovao foklornu družinu, dramsku sekciju. Bio je jako popularan među lokalnim stanovništvom, koje je protestovalo kada bi ga hapsili. Kao takav počeo je da smeta lokalnim vlastima, zato je 1926. premešten da radi u svoje rodno selo Izbište, kada je ubrzo postao i član Komunističke partije – ispričao je Božović.

– Zbog ilegalne štamparije u kojoj je štampao list „Lenjinist“, a koju je otvorio u svojoj kući, Žarko Zrenjanin je boravio u zatvoru tri godine, do 1936. godine, a nedugo potom postao je i prvi čovek Komunističke partije u Vojvodini. Nastavio je sa komunističkom propagandom i borbom za socijalnu jednakost, zbog čega je ponovo više puta hapšen. Dolaskom nemačke vojske početkom rata, Žarko Zrenjanin je postao glavni organizator ustanka u Vojvodini, a naročito u Banatu – naveo je istoričar Božović, dodavši da kada bi bio uhvaćen neki komunista, stavljan je na takve muke, koje je retko ko mogao da izdrži, tako da je jedina sreća za mnoge od boraca bila da umru u toku ispitivanja.

– Zorka Roknić, koja je izdala Žarka Zrenjanina, i sama je bila u partiji, a njen muž takođe komunista, streljan je početkom rata. Ona je puštena iz logora, uz priču kako je bila čvrst komunista i ništa nije izdala. Žarko Zrenjanin joj je verovao, javio joj se kada je bio u selu Pavliš u blizini Vršca, a ona je odmah otišla u policiju i prijavila gde se nalazi. Kaže se: sve što je hodalo od policije tada, došlo je u Vršac da organizuju lov na Žarka Zrenjanina. Policija ga je u tom selu opkolila i ubila dok je pokušavao da pobegne – navodi Božović.

Nakon predavanja razvila se dinamična dikskusija, u kojoj su svoje stavove izneli i oni koji se zalažu za promenu imena grada:

– Osećam se veoma neprijatno, kao nacistički zlikovac. Zato što se ja zalažem da se ovaj grad zove Petrovgrad. Iz ovoga što je ispričano, ispada su fašisti i nacisti oni koji se zalažu za ime Petrovgrad. Ali Nemci su promenili ime grada u Gros Bečkerek kada su ušli u Petrovgrad. Žarko Zrenjanin je u ovom gradu osnovao partizanski odred koji je zvao petrovgradski partizanski odred. Njemu to ime nije smetalo. Od 1946. godine Petrovgrad više nije poželjno ime – naveo je profesor istorije u Zrenjaninskoj gimnaziji Igor Micov.

Među posetiocima na tribini bilo je i nekoliko gostiju iz drugih gradova. – Vaš grad nosi ime jednog časnog čoveka. Nemojte da vas povede istorijski trenutak jer se obeležava 100. godišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji – rekla je jedna gošća iz Novog Sada, iz organizacije Vojvođanski klub.

Istoričar Božović podsetio je da ne treba suprotstavljati značajne istorijske ličnosti kao što su kralj Petar I i Žarko Zrenjanin, dodavši da su se prethodnih godina menjali nazivi mahom onih ulica i škola koja su nosila imena komunistikih boraca.

Opširnije u štampanom izdanju…

M.Maričić