TROFEJI, POBEDE, MEDALJE I REKORDI PLIVAČICE MIROSLAVE NAJDANOVSKI SU PONOS ZRENJANINSKOG SPORTA

Olimpijske igre vrhunac karijere

  • U plivanje sam se odmah zaljubila. Završila sam profesionalnu karijeru, ali ljubav prema plivanju neće prestati – ističe Miroslava

Miroslava Najdanovski se, nakon 20 godina takmičarske karijere, od aktivnog plivanja oprostila na mitingu „Gran pri – Kup Zrenjanin 2017”. Mnogo je simbolike bilo u tom nastupu – Miroslava je plivala sa najmlađim članicama Proletera, a neke od tih devojčica će sigurno krenuti stopama slavne plivačice.
– Moja želja je bila da se sve završi tu gde je i počelo – u Zrenjaninu, iako već duže vreme ne živim u rodnom gradu. Moram da zahvalim svima koji su toga dana bili uz mene i sa mnom podelili emocije. Biti poštovan od strane sugrađana je divno i to nema cenu. Više se neću takmičiti, ali želim da ostanem u sportu, uskoro ću odlučiti čime ću se tačno baviti.
Kako je počela tvoja karijera, zašto si izabrala baš plivanje i kada si osvojila prvu medalju?
– Sve je počelo pre više od 20 godina. Zbog mlađeg brata sam poželela da treniram plivanje, a tada mi je bilo sedam godina. Naučila sam da plivam još ranije, kada sam sa porodicom bila na moru. U plivanje sam se odmah zaljubila. Završila sam profesionalnu karijeru, ali ljubav prema plivanju nikad neće prestati. Prvu medalju sam osvojila 1997. godine u Kruševcu. Od tada do danas sam osvojila oko 1.300 odličja, a na nacionalnim šampionatima postavljala državne seniorske rekorde koji su aktuelni i danas.
Branislav Kostić je trener sa kojim si najviše radila. On, na žalost, nije dočekao tvoj oproštaj od aktivnog plivanja. Po čemu pamtiš Koleta?
– Branislav Kostić Kole je kao trener obeležio moju karijeru. Radeći sa njim isplivala sam odlične rezultate i zauvek sam mu zahvalna na tome. On je bio deo moje porodice i zato sam tužna što nije više među nama i što nije prisustvovao mom oproštaju jer je to zaslužio. Nije bio strog, bio je vrlo pravičan, odgovoran, vredan i rešen da uspemo zajedno.
Oborila si mnoge rekorde, osvajala medalje. Da li je, ipak, učešće na Olimpijskim igrama vrhunac tvoje karijere?
– Učestvovala sam na svetskim i evropskim šampionatima, ali Olimpijske igre jesu vrhunac moje, kao i karijere svakog sportiste. Na prvu Olimpijadu sam otišla kada mi je bilo samo 16 godina. Zaista mogu da kažem da u tom momentu nisam znala gde se nalazim, previše je bilo uzbuđenja, mnogo vrhunskih sportista iz celog sveta na jednom mestu. Potom sam nastupala u Pekingu 2008. i Londonu 2012. godine, i svake Igre su bile jedinstvene. Osećaj je poseban, jer tamo smo zaista svi isti i to je fenomenalna stvar.
Po čemu još pamtiš
Olimpijske igre?
– Srela sam mnogo sjajnih sportista, imala priliku da pričam sa njima i da razmenim iskustva. Na primer, upoznala sam Rodžera Federera i oduševljena sam, on je pravi gospodin u svakom smislu te reči. To su poznanstva za ceo život. U koju god zemlju da odem, imam prijatelja, što je pravo bogatstvo.
Na kojem takmičenju si postigla najveći uspeh?
– To su Mediteranske igre u Italiji gde sam osvojila zlato. To je ostavilo neizbrisiv trag. Nezaboravan je osećaj kada stojiš na pobedničkom postolju dok svira himna tvoje zemlje. To je neprocenjivo! Potom, uspešna sam bila i na Univerzijadi u Beogradu kada sam osvojila treće mesto.
Konkurencija u mnogim sportovima je veoma bitna, a ti je u Srbiji nisi imala. Kako je to uticalo na tvoje rezultate?
– Volela bih da sam imala nekog ko bi me na domaćim takmičenjima „vukao” da isplivam još bolji rezultat. Imala sam toliko prednosti u odnosu na rivalke, pa nije bilo pomaka u rezultatu. Zato sam mnogo plivala u inostranstvu i imala priliku da treniram sa odličnim plivačicama.
Mnogo si putovala, koje su ti zemlje najdraže?
– Živela sam u Italiji osam godina. Uz Srbiju, to je zemlja u kojoj bih mogla da živim. Rim je za mene najlepši i najbolji grad na svetu, rado mu se vraćam i želja mi je da ga još češće posećujem. Melburn je, takođe, idealan grad, a Australija je prelepa zemlja.

  • PORODICA I PRIJATELJI – VELIKA PODRŠKA
    Za svagog sportistu veoma je bitna podrška porodice i prijatelja. Miroslava je mnogo prijatelja upoznala zahvaljujući sportu, čak je postala i kuma teniserke Ane Ivanović koja se udala za nemačkog fudbalera Bastijana Švajnštajgera.
    – Porodica je bila i ostala moj pokretač i oslonac. Bez njih ne bih bila ovo što danas jesam. Pratili su me na skoro svim takmičenjima, pružali su mi neverovatnu podršku i kada nisu bili sa mnom. Mi imamo posebnu vezu. Prijatelji su takođe bitan deo mog života, bez njihove pomoći uspesi ne bi bili potpuni. Ja sam vrlo srećna što ih imam – kaže Miroslava.
  • USPEH JE REZULTAT VREDNOG RADA
    – Moja poruka mladima koji počinju da se bave plivanjem je da budu istrajni, da ne odustaju od svojih snova i želja. Treba da veruju da mogu da budu najbolji, ali i da znaju da se do rezultata dolazi vrednim radom. Savetujem im i da se druže i uživaju u svakom momentu – istakla je naša plivačica. Miroslava Najdanovski  rođena je 10. januara 1988. Plivanjem se bavi više od 20 godina, a u svojoj karijeri je postigla sjajne rezultate, učestvovala je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. u Pekingu 2008. i u Londonu 2012. Devet puta je učestvovala na Svetskim, a 11 puta na Evropskim prvenstvima. Miroslava je višestruki prvak Srbije, a svakako da treba izdvojiti dva učešća na Mediteranskim igrama, a upravo na Igrama u Italiji 2009. godine osvojila je zlatnu medalju. Na Univerzijadi u Beogradu iste godine bila je druga.

D. PETROVIĆ

FacebookTwitter