Omiljena mi je rečenica našeg pisca i nobelovca Ive Andrića koji kaže da se zvezdanog neba i ljudskog lica čovek nikada ne može nagledati – ističe Rajna Krulj
Portreti pesnika domaće i svetske književnosti poput Sergeja Jesenjina, Isidore Sekulić, Tina Ujevića, Branka Miljkovića, Petra Petrovića Njegoša, ali i režisera Andreja Tarkovskog, ovenčani raspećem Hristovim kao „Pesnikom nad pesnicima”, radovi su slikarke Rajne Krulj, dostupni zrenjaninskoj publici na izložbi „I ja sam pesma” u Kulturnom centru. Postavka je otvorena uoči praznika Blagovesti, u subotu, 6. aprila.
Rajna Krulj je diplomirala na Odseku slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Svoje radove je izlagala više puta na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bavi se takođe pedagoškim radom i performansom, a dobila je nagradu i za kratkometražni film. Ipak, portret je ono što dominira celokupnim opusom Rajne Krulj.
ČOVEK KAO VEČITA INSPIRACIJA
– Mnogo volim da radim portrete i omiljena mi je rečenica našeg pisca i nobelovca Ive Andrića koji kaže da se zvezdanog neba i ljudskog lica čovek nikada ne može nagledati. Pesnici su nekako najbliži zvezdama, njihova poezija je u srodstvu sa kosmosom. Među njima je i Gospod Isus Hristos „Pesnik među pesnicima”. Portreti su moja preokupacija od davnina i kao mala sam počela da ih radim, odnosno da se bavim ljudskom figurom. Čovek je neiscrpan i on je velika tajna – kaže slikarka Rajna Krulj.
Iz ljubavi prema ljudima proističe i njena umetnička preokupacija.
– Na izložbi je prikazan i lik jednog nepoznatog pesnika, samo Bogu znanog, tako da ja kroz portrete tragam za pesmom u čoveku. Zanima me i kosmos, a radim i neke apstrakcije koje na njega podsećaju. Ta vertikala i horizontala zapravo sačinjavaju krst, a svi mi nosimo svoj. Kada širimo ruke, mi smo krstoliki i pronosimo ljubav – ističe umetnica.
Na izložbama Rajne Krulj uvek je veliki broj posetilaca, sa kojima komunicira na specifičan način.
– Volim kada oni sami osete poruku. Posmatrači treba da stanu ispred ovih portreta, da probaju da žongliraju osećanjima, i da pokušaju da čuju pesmu u sebi. Ta pesma, koja se najtananije probudi u nama, dok slušamo muziku, čitamo knjigu, ili posmatramo sliku, pravi je susret i komunikacija posmatrača sa umetničkim delom – kaže naša sagovornica.
PORTRETI SA LIČNOM NOTOM
O radu Rajne Krulj govorila je Olivera Skoko, istoričarka umetnosti i viša kustoskinja u Narodnom muzeju.
– Veoma mi je blisko Rajnino stvaralaštvo. Postavka koja je pred Zrenjanincima predstavlja proširenu varijantu izložbe koju smo prošle godine otvorili u rodnoj kući Đure Jakšića u Srpskoj Crnji, u sklopu manifestacije ,,Liparske večeri”. Način kojim nam ona predstavlja likove poseduju nešto prepoznatljivo, kako smo navikli da viđamo te pesnike, dok sa druge strane, svi oni nose pečat i ličnu notu Rajne Krulj, što je izraženo kroz autorske stihove koji se nalaze ispod slika – objasnila je Olivera Skoko.
Miroslav Aleksić, pesnik i recenzent postavke ,,I ja sam pesma” pojasnio je da izloženi radovi nisu klasične slike, već lirske interpretacije portreta.
– Pre bih rekao da je reč o varijacijama na temu koje susrećemo, na primer, u džez muzici, gde postoje teme ili standardi koji se variraju. Rajna prepoznaje portret iz kulturne baštine, istorije, umetnosti ili fotografije koje uzima kao polaznu tačku i na njima radi personalizaciju poetike pesnika. U njihovim likovima slika svoj pogled na njihovu poetiku – smatra Aleksić.
M. Malbaški
