U NAJAVI: IZGRADNjA POSTROJENjA ZA PREČIŠĆAVANjE OTPADNIH VODA U PROJEKTU JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA

Da Begej više ne bude ekološka bomba

Skupština Grada Zrenjanina je na sednici u julu usvojila izveštaj o istraživanju tržišta za javno-privatno partnerstvo (JPP), i to vezano za prečišćavanje otpadnih voda na gradskoj teritoriji. Izveštaj je sačinilo Udruženje „C.R.E.A.M.”, koje se bavi promocijom i podrškom javno-privatnog partnerstva u Srbiji. Prema zaključcima izveštaja, a potpisuje ga Tanja Jakšić, tim lider, Gradu Zrenjaninu se preporučuje da tenderski proces za izgradnju ovakvog prečišćača počne upravo kao projekat javno-privatnog partnerstva (JPP).
– Postoji dovoljan broj zainteresovanih kompanija sa iskustvom za učešće u JPP projektu izgradnje i upravljanja postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) za teritoriju Grada Zrenjanina, obezbeđujući maksimalnu konkurenciju za optimalnu novčanu vrednost – navodi se u izveštaju koji je Skupština usvojila.

Sve se sliva u Begej
Iako mnogi sumnjičavo gledaju na održivost ovakve ideje, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić tvrdi da Grad Zrenjanin želi da, pored pitanja pijaće vode, reši i ekološke probleme.
– Najveći problem te vrste jeste Begej, u koji se sva otpadna voda sliva i čini jednu pravu ekološku bombu. On je decenijama zagađivan i zamuljavan, tako da želimo da ga revitalizujemo, da dobije status reke, i da iskoristimo njegov pun potencijal. Želimo da možemo da izlazimo na reku, da njome plovimo, da živimo kao sve evropske zemlje koje su probleme zagađenja životne sredine odavno rešile – rekao je za naš list Radišić i dodao da, osim navedene „liste želja”, Grad ima i obavezu da izgradi prečišćivače, što je standard za Evropsku uniju.
Gradska vlast je voljna da uđe u javno-privatno partnerstvo, ali traži partnera koji bi ponudio najpovoljnije uslove. Vrednost projekta je više od 40 miliona evra, a samo prva faza bi koštala otprilike 30 miliona. Veliki deo tog novca Grad želi da dobije od evropskih fondova.
– Ipak, postoji opcija da se ceo projekat finansira iz Evrope, a ne iz JPP. Mislim da je ovo ne samo naš interes, već nacionalni. Nedavno nam je državna sekretarka za zaštitu životne sredine rekla da u sledećih nekoliko godina u Srbiji treba da se izgradi više od 200 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Mi se nadamo da ćemo biti među prvima koji će rešiti taj problem i izgraditi potrebne filtere. Već smo konkurisali za neke programe prekogranične saradnje, nadamo se da će nam Evropa odobriti novac za to – naveo je Radišić.

VISOKA NAKNADA?
Glavni rizici za realizaciju projekta predstavljaju nedoumica da li će se naknada za kanalizaciju redovno plaćati, kao i da li će biti moguće obezbediti dovoljno novca iz EU fondova. Prema informacijama Gradske uprave, postoje razlike u nivou naplate komunalnih naknada na području Grada Zrenjanina i AP Vojvodine i naplate u nerazvijenom južnom delu Srbije.
– Nivo plaćanja i građanska poslušnost su mnogo više prisutni na području Zrenjanina. Trenutno građani plaćaju minimalnu naknadu za otpadne vode. Budući da su građani svesni problema zagađenja, Grad Zrenjanin smatra da će rast cena u predviđenom roku biti prihvatljiv za stanovništvo. Međutim, bilo bi neophodno da se informiše lokalno stanovništvo odmah, da im se pruže svi detalji o uslugama koje se nude – zaključuje se u izveštaju Udruženja „C.R.E.A.M.”.

Reka će oživeti
Nakon izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, uslediće, u drugoj fazi, čišćenje i izmuljavanje kanala – ali pre toga mora da se spreči njegovo dalje zagađivanje. Revitalizacija Begeja podrazumeva i to da se njime ponovo plovi.
– Begejom se nije plovilo 60 godina između Srbije i Rumunije, jer četiri prevodnice nisu funkcionisale – kazao je Radišić.
Dodao je da je za Grad Zrenjanin veoma važna i izgradnja biciklističke staze od Zrenjanina do Temišvara, odnosno do granice sa Rumunijom, jer su komšije svoj deo posla uradile.
– Ono što takođe veoma visoko ocenjujemo na listi prioriteta jeste i izgradnja pristaništa u Zrenjaninu, u centru grada, iza nekadašnje Fabrike čarapa. Taj deo po širini i svim ostalim parametrima odgovara takvoj nameni, tako da će takav potez otvoriti mogućnosti i za razvoj plovidbe kanalom, i za nautički turizam. Time bi oživela kompletna obala Begeja, i sva sela koja se nalaze uz Begej bi dobila novi način transfera, a ocenjujemo da bi i nekretnine uz Begej poskupele. To je dobro za sva ta naseljena mesta – zaključio je.
U zavisnosti od stepena završetka kanalizacione mreže, sedam naselja bi, takođe, trebalo da svoje otpadne vode prečiste putem ovog postrojenja. To su Aradac, Elemir, Klek, Lazarevo, Ečka, Lukićevo, Stajićevo i Lukino Selo.

Koje firme su „u igri”?
Sve zainteresovane kompanije imaju iskustvo u tretmanu otpadnih voda. „Veolia” (Srbija), „Remondis” (Nemačka), „Dekon” (Nemačka), „Vateh Vabag” (Austrija) i „Suez” (Francuska) imaju pune JPP kompetencije i iskustvo u tretmanu otpadnih voda. „Esoteh” (Slovenija), „Ludvig Pfajer” (Nemačka), „Grupo Zilio/Sinertek” (Srbija) i „Alvest mont” (Slovačka) imaju delimične kompetencije i iskustvo, navodi se u izveštaju koji je usvojila Gradska skupština.
Među firmama koje nisu zainteresovane je i nemačka kompanija „VTE Vasertehnik”, kojoj, prema izveštaju Udruženja „C.R.E.A.M.”, JKP „Vodovod i kanalizacija” duguje novac za usluge istraživanja na prečišćavanju vode za piće.

Kanalizaciona mreža
Teritorija Grada Zrenjanina obuhvata Zrenjanin i 21 naselje. Postojeći kanalizacioni sistem je organizovan u Zrenjaninu, Elemiru, Ečki, Kleku i Melencima.
Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija” održava vodovodni i kanalizacioni sistem u navedenim naseljima. Trenutno, postojeći sistem kanalizacije je uglavnom odvojen, sa nekim starijim delovima gde se još uvek prikuplja zajednička kanalizacija i atmosferske vode. Dakle, sistem čini otprilike 400 km kanalizacione mreže sa 26.000 priključaka. Ostatak naselja na području Grada je uključen u organizovano snabdevanje vodom, ali ne i organizovano sakupljanje otpadnih voda.

Suzana Kokavski

 

FacebookTwitter