Ponovnim dolaskom pogona za recikliranje klaničnih konfiskata „Prekon” u žižu javnosti, zbog neprijatnih mirisa, otvorena je i šira tema – zbrinjavanje životinjskog otpada. Reč je jednom o najvećih ekoloških problema naše zemlje. Kako je nedavno za „Zrenjanin” objasnio Gojkan Stojinović, stručnjak za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju, od oko 200.000 tona životinjskih ostataka godišnje u Srbiji, na propisan način se zbrine tek 10 odsto, pri čemu je problem i neadekvatno sakupljanje. U celoj zemlji rade samo dve kafilerije za spaljivanje animalnog otpada prve i druge kategorije, u Inđiji i Ćupriji, a preradom životinjskih konfiskata iz klanica bave se zrenjaninski „Prekon” i „Žibel” iz Bačke Topole. To su veoma mali kapaciteti, što se mora hitno rešavati na nivou države, upozorio je rukovodilac „Prekona” Slavko Popović. Tim povodom obratili smo se i Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede sa nekoliko pitanja.
Kako se zbrinjava animalni otpad na području Srednjobanatskog okruga? Da li se nosi u kafilerije ili postoje stočna groblja ili jame?
– Najvećim delom se zbrinjava u objektima za preradu – kafilerijama. Subjekti koji se bave proizvodnjom hrane (klanice, prerade, mlekare), kao i farme koje se bave uzgojem životinja imaju ugovore sa objektima za preradu otpada – kafilerijama koje redovno svojim kamionima odvoze i prerađuju otpad životinjskog porekla. Za uklanjanje leševa uginulih životinja individualnih proizvođača sakupljanje i zbrinjavanje organizuju lokalne samouprave na svojim teritorijama.
Grad Zrenjanin ima svoj objekat – hladnjaču, gde skladišti sakupljene leševe uginulih životinja do otpremanja u kafileriju, dok opštine Sečanj, Žitište, Nova Crnja i Novi Bečej imaju ugovore sa firmama iz drugih opština koje za njih prikupljaju i skladište leševe uginulih životinja do otpremanja u kafileriju. Leševi uginulih životinja se zbrinjavaju bilo da su od poznatih vlasnika koji prijave uginuće, bilo da su ih nesavesni vlasnici bacili u prirodu.
Da li i koliko često inspekcija izlazi na teren zbog nepropisnog odlaganja životinjskog otpada?
– Republička veterinarska inspekcija izlazi na teren u slučaju da postoji sumnja na neku od zaraznih bolesti domaćih životinja (sumnju postavlja veterinar pregledom) i ako je preko identifikacione markice moguće utvrditi nesavesnog vlasnika zbog preduzimanja mera protiv njega.
Kakve i koliko česte kontrole veterinarska inspekcija obavlja u vezi sa radom fabrike „Prekon”? Da li je reč o pregledu sirovina koja se recikliraju, kao i o načinu njihovog dopremanja i skladištenja pre obrade?
– Po planu redovne godišnje kontrole vrši se redovni inspekcijski nadzor svakog meseca subjekta DOO „Prekon”, pri čemu je predmet nadzora prijem sirovine, prerada i isporuka dobijenih proizvoda, vođenje evidencija, sledljivost i kritične kontrolne tačke. Sirovine koje se prerađuju, isključivo su materijal kategorije 3 (preko 90 odsto klanični otpad). Sirovine se ne skladište u objektu, već se vrši njihova prerada po prijemu. Dopremaju se specijalizovanim kamionima koji služe za prevoz samo sirovine koja predstavlja materijal kategorije 3 i jasno su obeleženi. Posle istovara, kamioni se peru i dezinfikuju pre nego što napuste krug objekta. Milana Maričić
