USKORO PREMIJERA PRVOG MJUZIKLA „BILO JEDNOM U BANATU” U NARODNOM POZORIŠTU „TOŠA JOVANOVIĆ”

Privilegija za zrenjaninsku publiku

Dve godine su trajali razgovori, pripreme, a od juna i dramske, pevačke i koreografske probe za komad „Bilo jednom u Banatu”. Tema ovog mjuzikla je legenda o nastanku zrenjaninskog teatra, koja govori o poduhvatu bogatog bečkerečkog trgovca da sagradi pozorište putujućoj peštanskoj glumici u koju se zaljubio.
Za razliku od licenciranih, čuvenih mjuzikala koji se rade po utvrđenoj priči, u zrenjaninskom komadu od prvog slova, note i pokreta, sve je originalno. Šta će domaća publika imati prilike da pogleda 19. oktobra, objašnjavaju za naš list reditelj, scenograf i glumci nastajućeg mjuzikla.
DRAMSKA, PEVAČKA I KOREOGRAFSKA STRUKTURA
Do garderobe Narodnog pozorišta dopiru zvuci klavira sa jedne od koreografskih proba, dok reditelj Vladimir Lazić objašnjava kako je tekao rad sa glumcima poslednja četiri meseca.
– Angažovanje na ovako velikim projektima, u kojima učestvuje na stotine saradnika, jeste zamašna kompaserija. Saradnja sa ansamblom je bila na visokom nivou. Istovremeno smo stvarali dramsku, pevačku i koreografsku strukturu, a možda je upravo držanje pod kontrolom nekoliko paralelnih tokova bilo iznenađenje za zrenjaninski teatar, koji se prvi put susreće sa takvim izazovima. Čak je i za mene, koji tridesetak godina stvaram male i velike mjuzikle, ovo bio izazov, jer za razliku od rada po licenci koju dobijate od velikih pozorišnih centara, ovde je sve prvi put stvoreno – ističe reditelj Lazić.
Član ansambla dramske scene Narodnog pozorišta Dragan Đorđević u mjuziklu tumači lik Arpada Pečvarija, torontalskog župana.
– To je groteskan lik koji drži sve konce u svojim rukama. On je taj koji je ispočetka protiv gradnje pozorišta u Bečkereku. Oko njega su saradnici koji mu i pomažu i odmažu u tom poslu – navodi Dragan Đorđević, dodajući da mu je ovo prva uloga u jednom mjuziklu, čime je veoma počastvovan.
– Mjuzikl zahteva pun angažman glumca i veliku koncentraciju. Probe su dosta dugo trajale i još će se nastaviti. Prvo smo imali čisto koreografski deo, a učili smo i da igramo vlaško kolo, valcer, čardaš. Moje kolege pokazuju izuzetnu posvećenost, a reditelj Vladimir Lazić nam pruža nesebičnu pomoć. Mnogi i ne znaju da je Vlada, pored toga što je reditelj, i odličan glumac, tako da dobro zna šta traži od nas – objašnjava Dragan Đorđević.
GRADITELJ POZORIŠTA – ANTIČKI JUNAK
Prvi put na pozornici zrenjaninskog teatra našao se i glumac Andrija Daničić, poreklom iz Gornjeg Milanovca, a koji već godinama nastupa na scenama beogradskih pozorišta, kao i u domaćim serijama i filmovima kao što su „Šešir profesora Koste Vujića” i „Panama”. „Bilo jednom u Banatu” biće peti mjuzikl u kojem će igrati, i to u ulozi grofa Stojana Sivčeva, poznatog graditelja.
– Dopalo mi se što u pitanju nije potpuna rekonstrukcija istorijskog događaja nego ima i bajkovitu crtu. Grof ima klasičan razvoj jednog antičkog junaka, koji iz kompletno idilične situacije strada, dodiruje dno i zatim se poput feniksa opet diže. Ono što ga probudi i što mu ponovo daje krila jeste ljubav. On nije hteo da posluša neke ljude, gurao je po svom, ali na kraju je uspeo u tome što je zamislio. Imamo i jedan song koji se zove „Sudbina”, a koji nameće pitanje koliko sami biramo put u životu – opisuje svog junaka u kratkim crtama Andrija Daničić.
Kako kaže, izazov je napraviti i približiti publici priču staru skoro 200 godina, kada su i samo pozorište i gluma bili drugačiji, i to u novijoj formi mjuzikla, pri čemu treba ostati u duhu epohe.
Specifičnost prvog mjuzikla u Pozorištu jeste i veliki broj prizora koji se smenjuju, a koji su smešteni u polovinu 19. veka, navodi scenograf Filip Jeftić.
– Što se dizajna tiče, biće to stilizacija, a ne replika toga vremena, tako na primer, postoji par detalja, kao što su ornamenti iz tog doba. U ovoj dramatizaciji ima mnogo lokacija u kojima se nalazimo, tako da dizajn mora igrati veliki broj uloga – malom promenom svetla ili promenom ugla dobićemo stari Bečkerek, pa onda dve sekunde kasnije Beč, zatim bolnicu, poljanu – da ne bi bilo velikog čekanja u promenama, jedna slika, sa minimalnim promenama, treba da objašnjava veliki broj prizora.

  • KLASIČNA MUZIKA I ETNO-ELEMENTI
    Muziku za komad „Bilo jednom u Banatu” komponovao je Ninoslav Ademović. Nema puno podataka o tome kakva je bila muzika 19. veka u Bečkereku, tako da je autor imao potpunu umetničku slobodu, navodi reditelj Vladimir Lazić.
    – Uvek kada se radi mjuzikl, opredeljenje je da li će se poštovati vremenski kod. Ovde je stvorena mešavina ozbiljne muzike Evrope i uslovno rečeno domaćeg zvuka Vojvodine sa primesama različitih etno-elemenata – objašnjava Lazić.

M. Maričić

FacebookTwitter