USPEŠAN PČELAR MILADIN MILOSAVLjEVIĆ GOVORI O TOME KAKO RADI, ŠTA PROIZVODI I KAKO ŽIVI OD PČELARSTVA

Uz mnogo truda do medenih specijaliteta
Zrenjaninac Miladin Mina Milosavljević pčelarstvom se bavi trideset godina. Taj posao njemu nije samo izvor prihoda, već i način života, a sve je počelo od hobija.
– Bio sam dugo godina uspešan trgovački putnik, a imao sam dva hobija: pecnje i pčelartsvo. Prijatelj iz Bele Crkve me je uveo u svet pčelarstva. Kupio sam deset košnica i počeo kao amater – seća se Miladin. – U vreme inflacije rešio sam da ostavim posao trgovačkog putnika, kupio mašine, još košnica i započeo proizvodnju meda.
Kasnije, kada je njegova supruga ostala bez posla, pridružila mu se dok su sin i ćerka studirali. Kada su deca diplomirala ona se povukla, ali sin, tehnolog po struci, želi da mu pomogne.
– Naravno, bilo je uspona i padova. Uvek sam vodio računa o kvalitetu i posao usmerio na maloprodaju. Ove godine je cena u veleprodaji pala sa četiri na evro i po. Mnogi me pitaju kako da prodaju med po maloprodajnoj ceni da bi preživeli. Jednostavno, zakon tržišta mora da se prati – objašnjava naš sagovornik.
U Pčelarskoj farmi „Milosavljević”, smeštenoj u naselju Gradnulica, stvara se bagremov, suncokretov, lipov med, uljana repica, medljika, rakija medovača, propolis, polenov prah, matični mleč izuzetno hranljive vrednosti, koji prema Miladinovim rečima, najčešće koriste sportisti zbog jačanja imuniteta.
Za sebe kaže da je u gradu jedini profesionalni pčelar, odnosno da živi od toga što proizvede. Otkriva nam da bi trebalo da počne sa proizvodnjom perge, fermentiranog polena koji prave mlade pčele i bogat je vitaminima i mineralima. Miladin smatra da perga nije dovoljno popularna, pa želi da ljubiteljima meda ponudi nešto novo i drugačije.
– Pčele se spremaju za pašu baš kao i konji za trku, važno je da bude optimalan broj pčela. Za te „utakmice” spremam dva pčelinja društva, za bagrem i suncokret. Pčele moraju da budu zdrave i u dobrom brojčanom stanju. Oko prvog maja se pravi bagremov med. Mnogo zavisi od vremenskih uslova. Ako se sve poklopi, dobijemo pune košnice i do 10 kg meda dnevno. Ove godine sam malo eksperimentisao, radio sam i lipov med, nakon dvadeset godina. Najbolje su se pokazali proizvodi koje niko nema, to su polen i matični mleč – priča zrenjaninski pčelar.
Od proizvodnje meda, ističe naš sagovornik, može da se živi ali potrebno je mnogo truda i vremena. Kaže da je u protekle četiri godine postignuta dobra izvozna cena meda zahvaljujući Rodoljubu Živadinoviću, predsedniku Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Iskusni pčelar poručuje mladima koji žele da proizvode prirodni slatkiš da je potrebno mnogo upornosti i rada kako bi opstali na tržištu.
FESTIVAL MEDA
Miladin Milosavljević je jedan od osnivača Festivala meda koji u Zrenjaninu ima dugu tradiciju. On naglašava da je pre 12 godina manifestacija osnovana sa ciljem da promoviše zdrav način života.
– Ranije je bilo više izlagača. Vremena su se promenila. Ova godina je bila loša, cena meda je opala, u Zrenjaninu tegla košta 500 dinara – navodi Milosavljević, koji učestvuje i na sajmovima meda u Subotici i Kikindi.
I. ISAKOV

11-1-a-miladin

FacebookTwitter