Broj jedan na dresu sve govori
Ženski odbojkaški klub MD Zrenjanin je najprijatnije iznenađenje u Super ligi. Iako su debitantkinje u elitnom rangu, Zrenjaninke su se istakle sjajnim igrama i pobedama nad favoritima. U Kristalnoj dvorani pali su Crvena zvezda, Spartak, Dinamo, Tent… Odbojkašice su vratile publiku na tribine naše nove hale, a najvijači im se nakon svake utakmice ovacijama zahvale na pobedi, požrtvovanju i hrabrosti. Najiskusnija odbojkašica i kapitenka tima Vanja Radanović (30) istinski je predvodnik blistave generacije. Nije slučajno da uvek nosi dres sa brojem jedan. Ona je uspešna na sportskom terenu, ali i van njega – diplomirani je ekonomista, a zaposlena je u „Direkciji za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina”. Vanja ističe da je za njen uspeh zaslužna i porodica, te da je podrška mame Milane, tate Vladimira i starije sestre Biljane za nju neprocenjiva.
Kada i gde je počeo tvoj odbojkaški put?
– Odbojku sam počela da treniram kada sam bila sedmi razred, bila sam učenica OŠ „Vuk Karadžić”, a prvi trener mi je bio Milisav Buzadžija Buca, potom sam radila pod nadzorom trenera Kamenka Jankova i Predraga Tanackovića. Prvi klub za koji sam igrala je bio Poštar iz Zrenjanina, zatim sam nastupala za Klek u vreme kada je klub ušao u Super ligu. Tu sam provela godinu dana, tada sam bila maturant Zrenjaninske gimnazije.
Posle Kleka otišla si na fakultet u SAD, šta si tamo naučila? Koliko ti je to pomoglo u karijeri?
– Dobila sam stipendiju i otišla na Havaje gde sam četri godine igrala odbojku i uporedo studirala ekonomiju. Taj period je za mene bio fascinirajući. Mnogo sam naučila od Amerikanaca, videla sam koliko pridaju značaja sportu. Ništa ne prepuštaju slučaju, vode računa o svakom detalju oko organizacije, treninga i utakmica. To iskustvo sam pokušala da prenesem u klubove za koje sam igrala. Po povratku iz SAD godinu dana sam u Super ligi nastupala za Klek, trener je bio Zoran Kovačić. Posle sam otišla u novosadski Varadin koji je takođe ušao u najviši rang i odigrala sam jednu sezonu. Put me je zatim odveo u Francusku, u ekipu Floranž sa kojom sam osvojila Kup francuske Prve lige.
Tri sezone si u MD Zrenjaninu. I njima si donela sreću, ekipa je ušla u Super ligu, u čemu je tajna?
– Nema tajne, tako se podudarilo – gde god sam igrala klubovi su uglavnom ulazili u Super ligu. Ali, uspeh ostvaren sa MD Zrenjaninom mi je najdraži. U klubu vlada izvanredna atmosfera, divno se družimo, nema podela na mlađe i starije, vredno treniramo, složne smo. Postali smo velika porodica, pravi tim, sve to je doprinelo da pobeđujemo i favorite. Naš trener Dejana Desnica odlično radi u tandemu sa Jovanom Božićem i fizioterapeutom Ferenom Karoljem. Predsednik Goran Kravarušić i uprava kluba su uvek uz nas… Drago mi je da na zalasku karijere doživljavam najlepše trenutke u odbojci.
ROĐENDANSKA ČESTITKA
Vanja je nedavno napunila 30 godina, a klub i saigračice su joj priredile iznenađenje. Bila je tu slavljenička torta u obliku odbojkaške lopte i mnogo cveća. Devojke su tako pokazale koliko vole i cene Vanju. Ona je odlična odbojkašica, divna drugarica i pravi vođa na terenu.
