Ko je gojazniji – jedan sumo rvač ili mršav čovek sa stomačićem – glasilo je pitanje interniste-kardiologa dr Miroslava Radovića na predavanju koje je nedavno održao u Kulturnom centru. Trik pitanje, pomislili su prisutni – bilo bi previše lako da je tačan odgovor sumo rvač, sa svojom ogromnom figurom i vidljivim salom. I bili su u pravu, jer veći zdravstveni problem predstavlja ono što se ne vidi – visceralna (unutrašnja) gojaznost.
– Sumo rvač ima više potkožne gojaznosti, on po treningu troši 6.000 kalorija, ali veću količinu štetnije visceralne masnoće ima mršavko. Jasno, oba su kandidati za srčanu bolest. Sumo rvač će imati problem sa krvnim pritiskom, dok su veći izgledi da mršavka sa stomačićem zadesi infarkt – objašnjava kardiolog, vlasnik Poliklinike „Radović”. Tema njegovog predavanja bila je unutrašnja gojaznost, za koju kaže da je krivac za nastanak svih ozbiljnih kardio-vaskularnih bolesti.
Unutrašnje masno tkivo nastaje tokom stanja organizma koje se zove insulinska rezistencija, a koje često prolazi neopaženo, pri čemu dugo iscrpljuje organizam.
STANJE PREDDIJABETESA
Insulinska rezistencija – metabolički poremećaj koji prethodi dijabetesu – jeste otpornost organizma na dejstvo insulina, hormona koji luči pankreas, objašnjava dr Radović.
– Uloga insulina jeste da ubaci šećer koji pojedemo u ćeliju kako bi ona mogla da dobije energiju i obavlja svoje procese. Insulinska rezistencija nastaje kada šećer ne može da uđe u ćeliju zbog čega ga onda ima viška u krvi. Tada pankreas počinje da forsira proizvodnju insulina, ali oni i dalje ne uspevaju da ubace šećer u ćeliju. Rastu nivoi insulina i šećera u krvi što je toksično za organizam, a ako insulinska rezistencija dugo potraje, iscrpljuje se pankreas. Višak šećera koji nastaje u insulinskoj rezistenciji odlazi u magacine – ćelije unutrašnjeg masnog tkiva – kaže poznati zrenjaninski kardiolog.
Prema njegovim rečima, osobe koje imaju ovo stanje su gojazne, teško mršave, lako se goje, uvek su gladne, osećaju se tromo, a kada pojedu slatko, ulaze u euforiju koja posle padne. Savetuje se i test opterećenja glukozom.
Insulinska rezistencija nastaje, pre svega, usled prekomernog unosa koncentrovanog šećera, a tu su i drugi uzroci: poremećaj crevne flore, loše varenje, hormonalni disbalans žlezda sa unutrašnjim lučenjem itd.
Još u toku insulinske rezistencije nastaju promene na krvnim sudovima. Zato je važno otkriti je i lečiti na vreme, naglašava dr Miroslav Radović.
– Mnogi se opiru uvođenju terapiju za malo povišen šećer, govoreći da 5-6 nije ništa, što je strašna varka! Kada je šećer povišen, organizam je već dobrano iscrpljen. Što pre krenemo sa zdravim životom – ishrana bogata povrćem, voćem, mesom i nemasnim mlečnim proizvodima – tim pre ćemo zaustaviti proces insulinske rezistencije.
MASNO SRCE – UNUTRAŠNJA GOJAZNOST
Slika sumo rvača i mršavka s početka teksta pokazuje dve vrste masnog tkiva – potkožno (spoljašnje) i unutrašnje (visceralno). Kako tumači dr Radović, spoljašnja mast luči dve dobre supstance – adiponektin, koji ima protivupalna svojstva i sprečava skladištenje masti u unutrašnje organe, i leptin – deluje na centre u mozgu i sprečava prekomerni unos kalorija. S druge strane, visceralno tkivo oslobađa toksične citokine i slobodne masne kiseline, što šteti srcu i krvnim sudovima.
– Visceralna gojaznost stvara tvrdi stomak, oblažući unutrašnje organe. Recimo, imamo mršavog pacijenta na operacionom stolu, otvorimo ga i vidimo masno srce! To je unutrašnja gojaznost i to radi insulinska rezistencija – pojašnjava dr Miroslav Radović.
Kada mu, kako kaže, dođe pacijent sa povišenim vrednostima telesne težine, šećera, triglicerida, holesterola, obima struka i krvnog pristiska, kod njega se prepoznaje metabolički sindrom u čijoj pozadini leži insulinska rezistencija. Tada je važno smršati, ističe dr Radović.
– Bez toga nema spuštanja hipertenzije. Jedan moj pacijent je imao oko 30 kilograma viška. Lečio sam mu povišeni pritisak sa tri leka i teško je bilo. Onda sam ga sreo posle sedam-osam meseci. Dosta je bio smršao. Kazao je da je bio kod nutricioniste, kako sam ga savetovao. Nije pio lekove, samo je uzimao magnezijum! Opcije su: povećati lekove za pritisak – a hemija može vremenom da prouzrokuje i neke nuspojave ili mršavljenje.
Faktori za povećanje visceralne gojaznosti, navodi dr Radović, jesu: konzumiranje procesirane hrane, pogotovo ugljenih hidrata (keks, čokolade, svi proizvodi krcati šećerom), sedentarni način života, psihički stres, nedovoljno ili previše sna, jo-jo dijete (naglo mršavljenje i posle brzo gojenje), previše alkohola i pušenja, starenje organizma (kada se zbog uticaja hormona slabije gube kile) i genetske predispozicije.
SAVETI I ZABLUDE
– Zaboravite na beli kristalni šećer i belo brašno. Ako treba uneti šećer, bolje je opredeliti se za fruktozu iz voća. Voće ne treba blendirati već jesti u celosti, sa vlaknima i svim onim što ga čini. Doručak mora biti snažan, bogat mastima a ne šećerima – bez muslija. Samo tada je dozovljeno jesti slaninu jer jutarnji obrok mora biti jači zbog nervoze, adrenalina – i šefa na poslu. Koristite puter umesto maragarina, pecite na svinjskoj masti a ne na ulju, pogotove ne maslinovom. Ručak treba da je slabiji – obavezne su čorba ili supa, zatim kombinacija variva, meso i salata. Nema krompira, pirinča niti slatkiša. Voće valja uzeti dva sata posle ručka kada nam se jede nešto slatko. Večera treba da bude najlaganija – kombinacija salate, nemasnih mlečnih proizvoda, kuvane piletine, tunjevine itd. Zabluda je i da ne treba jesti više od tri jajeta nedeljno. Ranije se u Vojvodini pravila štrudla sa makom, rogačem i višnjama koja nikada nije bila preslatka jer u nju nije tovaren mak kao sada, a takođe je i brašno bilo bolje – navodi kardiolog Miroslav Radović.
VITAMIN D I SEVERNI KRAJEVI
Jedan od faktora za nastanak kardio-vaskularnih bolesti jeste nedostatak vitamina D, za koji je potvrđeno da smanjuje insulinsku rezistenciju, povećava imunološku otpornost, utiče na raspoloženje, objašnjava vlasnik Poliklinike Radović. – U Vojvodini je veliki broj dijabetičara i ljudi sa insulinskom rezistencijom, a ovo je predeo gde nema dovoljno sunčane svetlosti, za razliku od južnih krajeva gde zato i nema toliko obolelih od kardio-vaskularnih tegoba – imaju sunce, ribu, voće. Preventivne doze D vitamina su 15 kapi nedeljno ili unos narminica bogatih ovim vitaminom, a dalje doze određujemo na osnovu analize krvi.
