Nove opcije za trajnu konsolidaciju
Gradska toplana Zrenjanin dobila je odobrenje za dva projekta javno-privatnog partnerstva. Jedno je od retkih javnih preduzeća kojima je to uspelo. Tim povodom za „Zrenjanin” govori diplomirani inženjer Vladimir Tešić, izvršni direktor „Toplane” za logistiku.
– Reč je o dva projekta. Jedan, iz 2013. godine, odnosio se na proizvodnju toplotne i električne energije iz biogasa, što je podrazumevalo donaciju Kraljevine Holandije od 729.000 evra u opremi. Ideja nije realizovana, jer privatni partner nije bio nađen. Drugi projekat javno-privatno partnerstva napisan je za finansijsku konsolidaciju JKP „Gradska toplana”. Razlog je što „Gradska toplana” Zrenjanin, u grejnoj sezoni 2008/09, kada je cena prirodnog gasa skočila za 60 odsto, nije dobila traženo povećanje cene toplotne energije jer tadašnja lokalna samouprava to nije odobrila. Dug prema JP „Srbijagas” je u 2016. godini narastao na 600 miliona dinara. Tada nam je „Srbijagas” više puta blokirao račun. Radili smo na smanjenju ovog duga, no nismo uspeli da ga eliminišemo. Bilo je više solucija?
– Grad nije mogao da pokrije gubitak, a „Gradska toplana” nije mogla kreditno da se zaduži. Javile su se nove opcije: javno-privatno partnerstvo ili predaja gasne mreže „Srbijagasu”. Obe su otvorene i čekamo njihov dalji razvoj. Vredno pohvale jeste da smo oba projekta napisali angažujući sopstvene resurse. Projekat su sačinili ljudi „Gradske toplane” (izvršni direktori, rukovodioci sektora i službi). Pokazali smo da sopstvenim snagama, bez angažovanja eksperata sa strane, možemo rešavati probleme stare decenijama. Jedno smo od retkih javnih preduzeća u Republici, kojima je Komisija za javno-privatno partnerstvo odobrila dva projekta. Problemi koje rešavamo, ne tiču se samo nas kao preduzeća, već, pre svega, naših korisnika zbog kojih mi i postojimo. Projekat iz 2017. godine, predstavlja jedno od mogućih rešenja za finansijsku konsolidaciju „Gradske toplane”.
Osnivač – grad Zrenjanin – odlučio je da se gasna mreža preda „Srbijagasu”. Čekamo saglasnost republičke Vlade na taj Ugovor. Ako se saglasnost ne dobije, ući će se u realizaciju javno-privatnog partnerstva, što ne bi trebalo da plaši naše korisnike. Projekat predstavlja koncesiju, kojom se privatnom partneru, na 20 godina, na upravljanje predaje proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom i distribucija i snabdevanje prirodnim gasom. Obaveze privatnog partnera su definisane otplatom duga prema „Srbijagasu”, kao i kroz izmirenje našeg kreditnog zaduženja prema Nemačkoj razvojnoj banci (KfW). Reč je o kreditu kojim smo ušli u program rehabilitacije daljinskog grejanja u Srbiji.
Ukoliko bi došlo do realizacije ovog projekta, privatni partner morao bi, po isteku trajanja koncesije, obezbediti efikasnost preduzeća na sličnom ili višem nivou od onoga na kome je danas. Privatni partner ima obavezu ulaganja u modernizaciju u periodu upravljanja. Ima i obavezu formiranja cena u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima. Osim obaveza prema javnom partneru, privatni partner imao bi iste obaveze prema našim kupcima. Cene toplotne energije i prirodnog gasa i dalje bi bile regulisane propisima kao i do sada, što javnost najviše interesuje. Da li bi državni i privatni partner bili u ravnopravnom položaju?
– Svakako! Ugovor sa privatnim partnerom podrazumevao bi njegovu obavezu da dostavi Program koji definiše sve uslove isporuke toplotne energije i gasa, i cenovnik usluga. Mora ih odobriti Gradsko veće Zrenjanina. Učinjeno je sve za zaštitu interesa naših kupaca, jer je reč o delatnosti od opšteg, javnog interesa. Sa javno – privatnim partnerstvom bi se započelo u slučaju da Vlada ne da saglasnost na ugovor sa „Srbijagasom”. Finansijska konsolidacija JKP „Gradska toplana” Zrenjanin u rukama je Vlade i Grada Zrenjanina, našeg osnivača.
