Jedva čekam da dođem na radionicu, da nešto novo naučim, ali i da se ispričam, smejem, šalim – kaže Anđelija Ninković, talentovana devojčica koja redovno učestvuje i na „Kuglofijadi”
Kada krenete iz Zrenjanina prema Novoj Crnji, posle nekih 40 kilometara, nailazite na tablu na kojoj piše – Aleksandrovo. Skrenete sa puta desno i ulazite u zeleni tunel drvoreda koji vas vodi do centra sela. To je selo bogate prošlosti, što se odmah i vidi jer vam pogled skreće na Dobrovoljačku kapiju ispred koje je i spomenik kralju Aleksandru, ali i spomen obeležje poginulima u Drugom svetskom ratu.
A, kako to obično biva na ovim našim prostorima, mesto nastalo 1921. godine menjalo je ime: do 1943. zvalo se Aleksandrovo, od 1943. Banatsko Aleksandrovo – sve do 1947, kada je dobilo novo ime Livade… Ali ni tu nije kraj: od 1948. selo se zove Velike Livade, a 1992. vraćeno mu je prvobitno ime.
Kažu da spada u red vrlo mladih naselja u Banatu, nastalo kao plod agrarne reforme i kolonizacije posle Prvog svetskog rata. Većinu stanovnika čine Srbi, uglavnom potomci dobrovoljaca iz Velikog rata i kolonista. Prema popisu iz 1991. godine, bilo je 2.902 stanovnika. Ipak, mladi odlaze…
Ovo lepo, uredno mesto, ima brojna udruženja koja organizuju razne manifestacije, kao što je to bilo nedavno, na Ilindan. Udruženje žena „Livađanke” koje, što je retko, ima radionicu za decu koja uče da vezu, štrikaju, šiju, oslikavaju predmete… „Livađanke” su poznate i po, jedinstvenoj u Banatu, međunarodnoj manifestaciji u pripremanju kuglofa za koju vlada veliko interesovanje…
LETNJI DANI U KREATIVNOJ RADIONICI
Ali, mi smo se u Aleksandrovo uputili da vidimo kakva je ta radionica, šta to na njoj deca rade, šta uče i, uopšte, jesu li zainteresovana da vezu i štrikaju, ili samo da igraju video igrice. Deca, osnovci, ovde uče i da šiju, štrikaju, heklaju, rade dekupaž, prave slike i ramove za njih, predmete od gipsa… Veliku pomoć radioničarima pruža i mesna Osnovna škola…
U prostoriji u kojoj se okupljaju „Livađanke”, CERA – kreativni centar, još s vrata čuje se pesma. To male Aleksandrovčanke, koje su došle na kreativno druženje, pevaju… One tako ujedno uvežbavaju i repertoar, jer je ženska dečja pevačka grupa uvek rado viđena na manifestacijama i festivalima, kao što je to bilo i nedavno na „Pile festu” u Žitištu.
Duša i srce Udruženja, osnovanog 2014. godine, jeste predsednica Ljubinka Ljupka Miškov. Članice aktivno učestvuju u seoskim akcijama. Kako nam je rekla, ne zna se koliko su pehara osvojile na raznim takmičenjima, ali pobednice ih nose kući, za uspomenu. Samo Ljupka ima bar 50 nagrada. Najdraži im je rad sa mladima.
– Organizujemo radionice na kojima se i mi članice bavimo starim zanatima i običajima – da se ne zaborave. Imamo prostoriju koju uređujemo i ulepšavamo našim radovima. Najdraži su nam sa motivima našeg sela – kaže Ljiljana Opačić, penzionerka, dok Nemanji pokazuje kako se veze pravi bod. Zanimljivo je da za praznike deca dobijaju poklončiće, obeležavaju se rođendani, mature…
ČUVAJU OBIČAJE I TRADICIJU
Na radionici „Livađanki”, mladi su naučili i banatski bod, onaj sa „ušicom”, kao i pun bod. Jer, kako nam Ljupka objašnjava, cilj je da se tradicija sačuva od zaborava. To se najbolje vidi u centru – dozidnice, ćilimi, stari predmeti, mada ima tu i magneta i suvenira od dekupaža.
– Jedva čekam da dođem na radionicu, da nešto novo naučim, ali i da se ispričam, smejem, šalim – rekla nam je Anđelija Ninković, talentovana devojčica koja redovno učestvuje i na „Kuglofijadi”.
I Milica Berar kaže slično: mnogo toga je naučila, sve joj je interesantno, voli vez i štrikanje, ali najviše da pravi slatke kolače. Dragana Samolov jer završila četvrti razred, ali i preko raspusta i dok traje škola dolazi na radionicu. Pohvalila nam se da je uradila stolnjak. Nemanja Terzin je najmlađi, ima devet godina, a u školi, kako se pohvalio, prosek 5,00!
Verica Miletić uglavnom je u Beogradu, ali je članica „Livađanki”. Rad sa decom je ono čemu se uvek raduje, a posebno voli dekupaž. Snežana Rac je nezaposleni ugostitelj, učestvuje na manifestacijama, mesi ukusne kiflice, a od ručnih radova – dekupaž.
ŠIJU, VEZU, HEKLAJU, PEVAJU…
Udruženje sarađuje sa 65 srodnih aktiva u Srbiji, žene mnogo putuju, a gde god je to moguće, idu i deca sa radionice koja ne samo što lepo vezu i štrikaju, nego i pevaju – „Usnila je dubok sanak…”, „Hranila Smilja slavuja”, „Sini jarko sunce sa Kosova”, „Milo Banaćanče”… Upoznaju tako druga mesta, običaje, druže se….
Tu su i prave mašine za šivenje, zahvaljujući Veselinki Jurišin, Jasmini Ivanišević iz Hanovera, jedna je dobijena po projektu Pokrajine, neke im je ustupila na korišćenje OŠ „Branko Radičević”, direktorka Biljana Farkić. Radioničarima pomažu i Milan Miškov, Radoslav Bjelić, Milan Ninković…
I za kraj, uz zanosni miris Ljiljinih krofni, ovo avgustovsko druženje sa vrednim „Livađankama” završili smo pesmom „ Usnila je dubok sanak sa Kosova Rada”. To je, inače, Ljupkina omiljena pesma.
ČLANICE UDRUŽENJA, MLADI I DECA
Sadašnje članice Udruženja su: Ljubinka Miškov, Ljiljana Opačić, Biljana Bjelić, Milan Miškov, Snežana Rac, Vera Miletić, Slavica Mrkšić, Biserka Novak, Mira Bibin, Tanja Samolov, Ljuba Samolov, Sofija Opačić, Ljubica Bibin, Gospava Martinović, Goca Stojčić. Emina Ferenc i Bojana Opačić imaju bebe, ali tu su kada zatreba…
Mladi koji pomažu, a sada su srednjoškolci: Marina Medić, Dunja Diklić, Saška Stojaković, Staša Uzelac, Kristina Pitarević, Tamara Zvekić, Mirjana Vujadinov i Jovana Marinac.
Tu su i osnovci: Mina Zečević, Anđelija Ninković, Marina Rakić, Milica Berar, Helena Vukmirović, Bojana Terzin, Nemanja Terzin, Dragana Samolov, Nada Samolov, Marina Pecarski, Marija Temelkoska, Bojana Popov…
