Za našu decu

Piše: Milena Bečejac

Prolazim glavnim sokakom tako u neko januarsko jutro. Sneg te bi da pada, te ne bi… Slučajno sam se tada srela sa bračnim parovima koji treba da prođu kroz biomedicinski potpomognutu oplodnju. Različitih su godina, na licima im se vide želja, nada, strah… Grad Zrenjanin je prošle godine izdvojio dva miliona dinara da se naši sugrađani ostvare kao roditelji. I verujem da će i doleteti rode do ovih divnih ljudi…
Ulicom se čula božićna pesma, mislim da se zove „Tiha noć”, o rađanju, majci i detetu. Veoma je nežna i dirljiva. Verujem da to nije bilo slučajno. Rođenje, ljubav, praštanje, mir…
I dok još stoje novogodišnje metalno-plave jelke na glavnom trgu – karusel je već otišao, u glavi mi je slika iz jedne banke koju, jednostavno rečeno, moram da izbacim iz glave i da je podelim sa vama.
Uglavnom, mlada žena, sa detetom u naručju, pred šalterom. Želi da podigne novac. Službenica odmahuje glavom. Nema ih na računu. Znate, ide Nova godina, muž još nije dobio platu, pa da podignem bar nešto… Službenica je krajnje ljubazna, tiho joj kaže, da mi preko one zone diskrecije ne čujemo, da je čak u minusu.
To što je u junu prošle godine prosečna zarada po zaposlenom u Zrenjaninu bila 63.235 dinara, što je za 6,8 odsto manje od republičke, slabo koga zanima. Ili da je prosečno isplaćena neto zarada po zaposlenom u Srednjobanatskom okrugu za jun 2017. godine u Gradu Zrenjaninu iznosila 45.539 dinara i za 7,5 odsto bila je niža od republičkog proseka. To je tako sa brojkama, u životu je to malo drugačije. Poskupljenja ima, dolaze nekako neprimetno, za neki dinar, pa se nakupi. Onda vrebamo akcije, kupujemo šećer i ulje kada su na sniženju. Kupujemo i na pijaci, ili „kod Kineza”, kupujemo garderobu, pre svega za decu, za druge članove porodice…
I tako. Lepo je pomoći porodicama za rođenje dece, isplaćivati dečje dodatke, ali treba obezbediti i mamama i tatama da imaju posao, i redovne plate, i da mogu da obraduju decu i sve koji su im dragi prazničnim darovima i nešto boljom trpezom. I da više u ovoj našoj zbilji ne bude toga da se nema, i da se ne može…

FacebookTwitter