ZDRAVSTVENA SITUACIJA U SREDNJOBANATSKOM OKRUGU: PODACI ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE UKAZUJU NA NAJČEŠĆE BOLESTI, EPIDEMIJE I ZARAZE

Infarkti i kanceri kose

Građani srednjeg Banata najčešće pate od bolesti kardiovaskularnog sistema i disajnih organa, udišu vazduh srednjeg kvaliteta, koriste hemijsku neispravnu vodu sa česmi, dobro su obuhvaćeni vakcinacijom i nemaju dovoljno lekara na raspolaganju, pokazuje opsežan godišnji izveštaj Zavoda za javno zdravlje o zdravlju, koji je 18. septembra u Kulturnom centru, predstavilo šestoro lekara ove ustanove. Podaci se odnose uglavnom na 2016. a pojedini i na nekoliko prethodnih godina.
FATALNE BOLESTI SRCA
Stanovništvo Srednjobanatskog okruga je u demografskom smislu staro – 42 godine, što je veće od prosečne starosti u Srbiji, istakla je dr Jelena Mojsin, načelnica Centra za promociju zdravlja.
– Stopa nataliteta i dalje je nepovoljna za obnavljanje stanovništva. U 2016. najniža je bila u Zrenjaninu, a najviša u Novom Bečeju. Prosečna starost je iznosila 73,4 godine, što je za tri godine više nego 2001. Najduže su živeli građani Sečnja – 74,8 godina, a najkraće Novog Bečeja – 70,8 godina. Najviše ljudi je umrlo zbog bolesti kardiovaskularnog sistema (više od polovine preminulih), zatim zbog tumora, što je slično kao i ranijih godina – navela je dr Mojsin.
Prema podacima izveštaja iz domova zdravlja, deca najviše obolevaju od infektivnih kao i od bolesti disajnih organa, a odraslo stanovništvo od tegoba kardiovaskularnog sistema i disajnih organa.
Maligne bolesti javni su zdravstveni problem ne samo kod nas, nego i u celom svetu, a međunarodna asocijacija pri Svetskoj zdravstvenoj asocijaciji „Globokan” predviđa da će naša zemlja narednih godina imati znatno veći broj obolelih, naglasila je dr Žanka Subić, pomoćnica direktora Zavoda za medicinske poslove.
– Što se tiče malignih bolesti, u 2015. muškaraci su najčešće obolevali i umirali od raka pluća, bronha i debelog creva, a žene najviše od raka dojke, pluća i bronha. Stope oboljevanja i umiranja od svih lokalizacija raka kod oba pola postepeno se povećavaju od 55. godine života – kazala je dr Subić.
EPIDEMIJE NAJČEŠĆE VIRUSNE
Zarazne bolesti i dalje su uzrok smrti u našoj sredini, naveo je dr Radivoj Filipov, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Zavodu.
– U toku 2016. prijavljeno je sedam smrtnih ishoda koji su bili posledica zaraznih bolesti, najčešće gripa i sepse. Zabeležen je i više obolelih od velikog kašlja i crevne infekcije uzrokovane klostridijumom dificile, što je rezultat boljih mogućnosti da se dijagnostifikuju ova oboljenja. Takođe, u toku 2016. prijavljeno je ukupno devet epidemija, među kojima su dominirale virusne etimologije sa kontaktnim putem širenja, od kojih su obolele 133 osobe – objasnio je dr Filipov. Dodao je da se Zavodu obratilo 536 građana koje su ozledile životinje, što je najviše u poslednjih pet godina. Najveći broj povreda naneli su psi nepoznatog vlasnika, a kako praktično i nisu registrovani slučajevi besnila ni kod divljih, ni kod domaćih životinja, smanjio se broj osoba koje su primile antirabični tretman.
Kada je reč o obaveznoj imunizaciji, obuhvat vakcinacijom je uglavnom iznad 90 odsto, jedino je nešto manji kod treće polio vakcine (74 odsto), hepatitisa B kod dvanaestogodišnjaka (80,32 odsto) i vakcine Di-Te-Per ad (82,99 odsto). Izveštaj, takođe, navodi da je sprovođenje obaveznih imunizacija bilo otežano zbog problema u snabdevanju vakcinama.
AEROZAGAĐENJA
Vazduh Zrenjanina svrstava se u drugu kategoriju, od moguće tri, po Zakonu o zaštiti vazduha, pri čemu se vazduh klasifikuje kao prvog kvaliteta kada nije probijena nijedna od dozvoljenih koncentracija zagađujućih materija. Mere se sumpor-dioksid, azotni oksidi, čađ, ugljovodonici, benzen, a u poslednje dve godine, zbog pritužbi građana, prati se i akrolein, vodonik-sulfid i amonijak, ističe dr Saša Petković, specijalista higijene.
– Najveći (potencijalni) zagađivači vazduha jesu saobraćaj, industrija, termoenergetska postrojenja i domaća ložišta. Poslednjih godina granične vrednosti sumpor-dioksida, koji sadrže fosilna goriva, nešto su veće od dozvoljenih, ali nisu zabeležene dnevne vrednosti veće od propisanih. Broj dana sa prekoračenim nivoom čađi tokom 2016. kreće se od 32 dana (Trg Dositeja Obradovića) do 54 (Bulevar V. Vlahovića) – navodi dr Petković.
Suspendovane čestice, dodaje on, na samoj su granici dozvoljene koncentracije, a u pitanju su kompleksne mešavine organskih i neorganskih hemijskih materija. Hroničnom izloženošću suspendovanim česticama povećava se rizik za razvoj respiratornih i kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća.
Na mernom mestu Trg Dositeja Obradovića beleži se i koncentracija tri materije koje se povezuju sa Kafilerijom.
– Srednja godišnja vrednost akroleina je tri do četiri puta manja od dozvoljene, a maksimalno zabeležene vrednosti takođe su bile manje od graničnih. Međutim, to ne znači da u toku dana, noću ili vikendom nije bilo pikova koji su prekoračili te dozvoljene vrednosti – ističe dr Petković.
NI EKO-ČESME NE NUDE POTPUNO ČISTU VODU
Što se tiče vode za javno snabdevanje, situacija je ista kao i prethodnih godina, a i dalje važi zabrana sanitarne inspekcije iz 2004. godine.
– Pozitivna strana porekla naše vode jeste da je slojevima gline i peska zaštićena od spoljašnjih zagađenja, ali zbog dugotrajnog kontakta sa okolnim materijalom, ona je vrlo teška za prečišćavanje i može imati hemijske materije koje su štetne. Bakteriološki pregled pokazuje da nema značajnog negativnog uticaja na zdravlje. Problem su fizičko-hemijske osobine vode: boja, mutnoća, izgled i miris, kao i povećana koncentracija arsena i sadržaja huminskih materija. Tako je 85 do 95 odsto uzoraka hemijski neispravno. Ove vrednosti malo opadaju jer ima pokušaja prečišćavanja vode za piće lokalnog karaktera, ali i zbog toga što određene industrije koje se bave preradom namirnica moraju da prečišćavaju vodu – naveo je dr Saša Petković. On je podsetio da voda nije problem samo našeg okruga, već i velikog broja područja u Vojvodini, te da bi i rešenje problema trebalo biti regionalno.
Ni voda sa eko-česmi nije idealna, pokazuju analize Zavoda za javno zdravlje.
– Ona je fizički i hemijski neispravna u 28 odsto, a mikrobiološki u 15 odsto uzoraka. Na primer, pri analizi vode sa eko-česme na Bagljašu, pet od osam uzoraka je bilo neispravno zbog povećane koncentracije arsena – kazao je dr Saša Petković.
Površinske vode u 2016. i dalje nisu zadovoljavale zahtevani kvalitet – polovina uzoraka Tise i Tamiša bilo je u redu, Begej je čistiji na ulazu nego na izlazu iz grada, a kvalitet Aleksandrovačkog kanala bio je veoma loš.

  • AKROLEIN NIJE KANCEROGEN ALI REMETI ŽIVOT
    Akrolein prvenstveno ima nadražajno dejstvo na zdravlje, ali nije kancerogen, tačnije, ne postoji studija koja bi dokazala da je kancerogen, kazao je dr Saša Petković. – Uprkos tome, on remeti životni komfor. Pitanje je i da li je uzrok neprijatnih mirisa samo akrolein, jer on može imati pojačano dejstvo sa nekim drugim zagađujućim materijama. Ali ako stanovništvu u gradu smetaju ti neprijatni mirisi, mora se uzeti u obzir i njihovo mišljenje, čak i u nekoj sudskoj proceduri – naveo je on, podsetivši na član 55 Zakona o zaštiti vazduha. On propisuje da je operator u obavezi da primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa čak i ako koncentracija materija nije iznad dozvoljenih graničnih vrednosti. – To je uopštena definicija, ali u Uredbi koja propisuje metode i maksimalno dozvoljene koncentracije, mirisi i zagađujuće materije uopšte nisu spomenuti na taj način, tako da fali spona za efikasniju borbu protiv ove vrste zagađenja – rekao je dr Petković.

 

  • NEDOVOLJNO LEKARA
    U proseku u našem okrugu, jedan dečji lekar leči 865 mališana mlađih od šest godina, što je lošije nego što bi trebalo (jedan lekar na 850 dece). Preopterećeni su i medicinari zaduženi za školarce – jedan lekar pokriva 1.792 deteta, a normativ je 1.500. Situacija je zadovljavajuća što se tiče odraslih, gde je jedan lekar zadužen za 1.399 osoba, a predviđeno je da može lečiti do 1.600 ljudi. Istovremeno je manje zaposlenih u državnim zdravstvenim ustanovama – u 2016. godini radilo je šest odsto manje medicinskih radika nego 2015. Privatan sektor ostao je sa praktično istom radnom snagom. Najbolju obezbeđenost stanovnika lekarima ima Nova Crnja (747), a najlošiju Zrenjanin (1088). Preporuka Zavoda jeste da kadar treba uskladiti sa stvarnim potrebama zdravstvenih ustanova.

6-7str-1-Nivo buke dnevni foto 1

Milana Maričić

FacebookTwitter