Iza vrhunskih dostignuća stoji dobra organizacija i ljudi koji znaju kako se do toga dolazi. Sačinio sam dobar koncept, način rada i principe i odabrao prave saradnike, kaže Željko Trajković
Od 2007. godine, kada je za predsednika Rvačkog saveza Srbije (RSS) izabran naš sugrađanin Željko Trajković, rvački asovi su u kontinuitetu osvojili više od 17 medalja na najvećim evropskim i svetskim takmičenjima i Olimpijskim igrama. Ove godine Viktor Nemeš je sa svetskog prvenstva u Parizu doneo zlato. Medaljom istog sjaja okitio se i Kristijan Fris na šampionatu Evrope u Novom Sadu, gde je srebro zaslužio Davor Štefanek, a bronzu Aleksandar Maksimović. Prošle godine obradovao nas je Davor Štefanek koji je u Riju postao olimpijski šampion. Isti rvač je dve godine ranije došao do titule svetskog prvaka, a 2015. doneo je bronzu sa planetarnog prvenstva u Las Vegasu. Tri srebra doneli su rvači Srbije sa prvenstva Evrope u Rigi 2016. godine.
Željko Trajković, koji je i član Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije i Biroa evropske rvačke federacije, govori o tome kako se kale šampioni i njihova odličja, koja je u tome njegova i uloga Rvačkog saveza Srbije. Takođe obrazlaže i zašto je Proleter uspešan klub. Svi nabrojani rezultati govore da ste uspešan predsednik Rvačkog saveza i sportski funkcioner?
– Smatram da svako od nas, bilo čime da se bavi, mora da se dokaže radom i rezultatima. A rezultati pokazuju da nijedan sport u Srbiji u ovom periodu nije tako uspešan kao rvanje. Iza svega toga stoji dobra organizacija i ljudi koji znaju kako se do vrhunskih dostignuća dolazi. Sačinio sam dobar koncept, način rada i principe i odabrao prave ljude za saradnike. Izvršni odbor i Rvački savez podržavaju moj koncept. Mi smo monolitna ekipa, za ovih 10 godina nije bilo disonantnih tonova zato što smo svi iz rvanja i poznajemo taj sport. Zahvaljujući tome dolaze rezultati. Od koga stiže najviše pomoći i podrške?
– Izuzetnu pomoć od 2012. godine imamo od države, Ministarstva omladine i sporta i Olimpijskog komiteta Srbije. To se ogleda u pravovremenom i konstantnom finansiranju programa, jer predsednik Aleksandar Vučić prepoznaje kvalitet, potencijal i rezultate rvača. Počela je izgradnja trening centar na Košutnjaku, namenjenog olimpijskim borilačkim sportovima – rvanje, džudo, tekvondo i karate. Taj centar bi trebalo da bude završen naredne godine.
Moram da naglasim da Rvački savez nema sponzore i donatore, funkcioniše isključivo od programskih para koje izdvaja država, a ja se trudim da ih na najbolji način usmerim, poštujući odluke stručne komisije, stručnog štaba i potrebe Saveza. Deo novca zarađujemo organizacijom velikih takmičenja. Imamo tim koji radi te poslove za svetsku rvačku federaciju, a ekipu čini 70 posto Zrenjaninaca. Rezultati rvača Proletera su izuzetni. Na koji način je to postignuto?
– Za vreme dok sam bio predsednik Proletera, a potom i predsednik Rvačkog saveza, osvojeno je 10 titula. Mislim da je to najuspešniji klub u Srbiji deceniju unazad. Zahvaljujući sistemu rada u klubu došlo se i do olimpijskih i svetskih medalja. Proleter je dobro organizovan, vode ga ljudi koji vole i razumeju rvanje i svi se nesebično trude.
Isto tako u pomenutom periodu, zahvaljujući isključivo mom ugledu, Zrenjanin je dobio organizaciju dva evropska i jednog svetskog prvenstva, kvalifikacionog predolimpijskog turnira, a dva puta je bio domaćin Kupa šampiona. Uspeo sam da u vreme održavanja tih takmičenja u grad dovedem oko 600, 700 učesnika, a oni su kroz pansionsku i vanpansionsku potrošnju punili budžet grada. Tako je Rvački klub Proleter vratio ono što je uloženo u rvanje. A koliko i kako grad Zrenjanin ulaže u rvanje? Da li ste zadovoljni odnosom lokalne samouprave prema ovom sportu?
– Proleter 2019. godine slavi 100 godina postojanja, najuspešniji je sportski kolektiv u gradu, Vojvodini i Srbiji. Uzimajući sve to u obzir, podrška grada nije onakva kakva bi trebalo da bude. Razumem situaciju i vreme u kojem živimo, znam da ima i značajnijih stvari, ali stavljati rvanje u istu ravan sa nekim drugim sportovima koji su republičkog ili državnog nivoa, nije korektno.
Gradski budžet je budžet svih građana Zrenjanina, nije privatna stvar i zato treba da budu jasniji kriterijumi u raspodeli. Klub finansiramo organizacijom velikih takmičenja u zemlji i okruženju, tako zarađujemo novac, a sem deklarativne i moralne podrške, druge nemamo od lokalne samouprave.
Moramo naše šampione da vežemo za grad, momci koji su šest, sedam godina u Proleteru i koji su doneli Zrenjaninu sve te medalje i titule, nisu dobili ništa. Podsetiću da su neke ranije vlasti izuzetno cenile rezultate sportista sa ovog područja iako oni nisu nastupali za zrenjaninske klubove. Na primer, odbojkaši, braća Vladimir i Nikola Grbić, kojima ja čestitam na rezultatima, dobili su vikendice na Tisi. Da li u tom smislu može nešto da se promeni?
– Pravo je vreme da razgovaramo. Ako nije interes Zrenjanina da ima uspešan rvački klub i jaku rvačku školu, da neguje tradiciju i šampione koji su priznati i prepoznati od predsednika države, Olimpijskog komiteta i međunarodnih organizacija, onda će mi biti jasno zašto je takav odnos.
Ono što su Proleterovi rvači do sada uradili, postigli su zahvaljujući mojoj i inicijativi nekoliko ljudi iz rvačkog kluba. Ali, oni koji vode klub i rade sa rvačima maksimalno su iscrpljeni. Bez podrške Grada ne možemo više da održimo vrhunski nivo i moram da istaknem da može da dođe do erozije rezultata. Ovogodišnji budžet Rvačkog kluba iznosi dva miliona dinara. Uvažavam uspehe drugih klubova, ali mi se dokazujemo radom i rezultatima, donosimo novac u ovu sredinu. Pomenuću 6,5 miliona dinara dobijenih za rvačku salu, kao i činjenicu da organizacija velikih takmičenja puni budžet, a više posla imaju hoteli, kafići, prodavnice, taksisti…
VRHUNSKI USLOVI – Imamo odličnu pionirsku školu koja je besplatna, niko ne plaća članarinu. Sa mladim rvačima, koji imaju sjajne uslove za trening, rade stručni ljudi. A rvačka sala u Partizanu uređena je i opremljena je od para koje je klub zaradio organizacijom velikih takmičenja. Novac nam je, takođe, stigao i od Vlade Srbije isključivo na inicijativu predsednika Vučića koji hoće da se bavi infrastrukturnim projektima i rvačkim salama u gradovima u kojima ima velikih rezultata i šampiona. Od države smo za salu u Partizanu dobili 6,5 miliona dinara, izgradili smo jedan od najboljih trenažnih centara u gradu i državi. U toj sali se reprezentativci Srbije spremaju za velika takmičenja, a Zrenjanin je postao rvački centar Srbije.
