Ima raznih takmičenja -u pripremanju kolača, kuvanju perkelta, riblje čorbe… Mi smo se opredelile za sarmu, kaže Natalija Baba, predsednica Udruženja žena
iz Tobe
Na put smo iz Zrenjanina krenuli po magli. Gustoj, novembarskoj. U Tobi, selu u novocrnjanskoj opštini sa manje od 600 žitelja, ulazimo u dvorište Doma kulture, gde se 20 ekipa takmiči u pripremanju sarme. I to u kotliću, pa se na sve strane vide oblačići koji mirišu na ovo omiljeno zimsko jelo…
„Sarmijada” je peta po redu, a organizator manifestacije je Udruženje žena iz Tobe na čelu sa predsednicom Natalijom Baba. Zašto baš sarma?
– Ima raznih takmičenja – u pripremanju kolača, kuvanju perkelta, riblje čorbe… Mi smo se opredelile za sarmu – najviše je ima od kiselog kupusa, ali, ovoga puta imali smo i onu od raštana, a prošle godine i od svežeg kupusa – kaže Natalija. – Došla nam je i ekipa iz Rumunije. Raduje nas što se i mladi uključuju i što je sve više učesnika.
Inače, u Vojvodini se sarmijada organizuje još u Bačkoj, ali je ova u Tobi jedina u Banatu.
KRČKALO SE U 20 KOTLIĆA
Natalija Baba izabrana je 2011. godine za predsednicu obnovljenog Udruženja. Članice se okupljaju, najviše rade dekupaž, slikaju na staklu, ali i učestvuju na raznim manifestacijama gastronomskog tipa. Za Uskrs pripremaju programe za decu, a za Božić pakete sa hranom i higijenom za stare i bolesne.
Finansijsku pomoć i podršku imaju od Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zatim od opštine Nova Crnja i MZ Toba.
A na „Sarmijadi” ima dosta kulinara. Čak pet ekipa dobrovoljnih vatrogasnih društava, pa bajkeri „Kumovi” iz Srpske Crnje, pa mešovite ekipe. Dragomir Đurić, iz ekipe DVD kaže da su sarmu od raštana pripremile supruge, a da je oni samo kuvaju u kotliću – taman za peto mesto. Ispred njih su bili bajkeri.
– Sarmu smo pravili mi iz kluba. To je muška ekipa, ali smo imali i jednu damu jer ona ipak bolje od nas zna kako se sprema ovaj specijalitet – iskren je Dejan Đurđević iz MK „Kumovi”.
„Veselim Bosankama” iz Asocijacije žena u Krjišniku pomaže devojčica Vanja Umićević. One su pobedile na takmičenju za najbolji ajvar u Žitištu. Za sarmu je bila zadužena Perka Knežević. Ona ima svoju tajnu. Meni je saopštila na uvce, ali – neka tako i ostane.
Majstori iz mužljanskog Udruženja „Remus”, sa dve ekipe osvajaju pehar, pobednički. Rozalija Koso kaže da su u smesu, osim svinjskog i junećeg mesa, dodali i suvo meso. Mihalj Bačo tvrdi da kupus mora da bude pravi, domaći. Ljupka Miškov i „Livađanke” se vajkaju: njihova sarma bila bi ekstra, ali je kupus kupovni, prekiseo i slan za njihov ukus, ali ne i za treće mesto.
POSTOJI LI „SARMA NACIONALE”?
Da na mladima nagrade ostaju, potvrdile su devojke iz DVD Srpska Crnja, drugoplasirane.
– Baka nam je rekla da sarma mora dugo da se kuva, onda da se zaprži, pa da se još malo krčka – objašnjavaju, poput iskusnih domaćica, Milica Jovin i Jelena Barbarić.
Mlada je bila i ekipa iz Tobe, koja je osvojila šesto mesto, a Tima Herfrih kaže da su spremili sarmu samo od svinjskog mesa. Ko je zgotovio najlepšu sarmu na ovoj gastronomskoj manifestaciji, odlučio je žiri: predednica Natalija Baba i članice Otilija Senci i Ilonka Konja. Nije im bilo lako. Dvadeset porcija, isto toliko ukusa, a neko je servirao i sarmu sa pavlakom…
– Zadatak da ocenimo najbolju sarmu bio je težak. Svi su se trudili, pa su nijanse u izgledu i ukusu odlučivale. Sarma ne treba da se raskuva, ali kada se preseče i proba mora da se topi u ustima. Kupus ne sme da ostane tvrd. Mi meso ne dinstamo, samo ga kuvamo zajedno sa kupusom. Mada, ima i onih koji meso prvo dinstaju, pa onda kuvaju sarmu. Od začina u sarmu idu beli i crni luk, crvena paprika, biber, malo vegete… Sarma ne treba da bude ni jako mala, ni jako velika. Najbolja je kada je srednje veličine. Pirinča ne treba mnogo – na kilogram mesa 200 grama – objašnjava Otilija Senci, članica žirija.
I tako. Dok sam tragala za pravim receptom – da li se meso prethodno proprži ili se sveže zavija u listove kiselog kupusa i kuva, koliko pirinča ide na kilogram mesa, da li se stavlja zaprška ili ne, koliko dimljenog mesa, u dvorištu se igrao čardaš i kolo… E, nisam ni ja odolela, pa sam zaigrala čardaš sa mojom Hildom.
Po povratku, idemo nekim sporednim putem, napijeni mirisom sarme. Prolazimo pored skromne, uredne kućice. U dvorištu, živina veselo kljucka kukuruz…
– Ni ne znaju koliko su srećni – kaže Nenad sa portala I love Zrenjanin. Koleginice Zorica i Jasna klimaju glavom. I ja se slažem…
MUŽLJANCI ZNAJU KAKO TREBA – Kuvali smo dve vrste sarme. Jedna je od mlevenog svinjskog i junećeg mesa i tu smo stavili dosta dimljenog mesa koje smo isekli na komade. U drugoj vrsti sarme smo to dimljeno meso mleli i izmešali sa svinjskim i junećim, pa smo smesu zavijali u kupus, naravno i malo slaninine. Začini: malo crvene ljute paprike. Sarma mora skoro tri sata lagano da se kuva. Stavljamo i blagu zapršku – rekla nam je Rozalija Koso iz pobedničke ekipe kulinara „Remus” iz Mužlje.
