Za pravljenje vina i violina, pored dara, najviše treba ljubavi. Na „ljubavnoj vezi” između svojih zanimanja insistira Janoš Urban, Zrenjaninac, posvećen stvaranju vina, ali i poznati i učeni graditelj violina, tambura i gitara. Za vino i violine veže ga i još jedan talenat – peva i svira na više istrumenata.
Janoš je nedavno, na najvećoj banatskoj svečanosti posvećenoj vinu i vinarima, a povodom slave svetog Trifuna, nagrađen najvišim priznanjima koje se dodeljuje uspešnim proizvođačima popularne „božanske kapljice”.
– Od svega je najvažnije da je vinarstvo u ovom kraju u nezabeleženom usponu. Ne samo da se naglo povećao zasad vinove loze, nego i kvalitet vina raste vrtoglavom brzinom. Ta ocena uopšte nije preterana. Ljudi su se posvetili ovom interesantnom poslu, a nemerljiv doprinos izgleda da je dala mogućnost razmene iskustava i tehnološki razvoj medija. Tu je izgleda vrlo bitan internet koji ljubiteljima ovog posla omogućava brzu i široku komunikaciju. Čak i prekograničnu, pa mi sada znamo šta se u ovoj branši događa u svetu – priča Janoš Urban.
On naglašava kako vinogradi i udruženja niču u ovom kraju, a mapa ovog područja na kojoj se ucrtavaju sad je već gusto načičkana. Osim što po Zrenjaninu postoje klubovi vinara, oni se udružuju i po selima. Svoje asocijacije imaju sela Aradac, Taraš, Mužlja, Melenci, Orlovat…, a i tamošnji proizvođači tržištu nude izuzetna vina.
U Zrenjaninu zaista ima vrhunskih vinara, smatra naš sagovornik i posebno hvali činjenicu da se oni vraćaju autohtonim vrstama. Janoš grožđe za svoja vina uglavnom nabavlja na Fruškoj Gori, a za crna odlazi na jug, u Makedoniju.
Od dečaštva se bavi muzikom i svirkom. Naravno najpre je, osamdesetih godina prošlog veka, kao i većina njegovih vršnjaka, svirao rok. Onda je postepeno prešao na tambure i narodnu muziku, ali nikad nije ušao u nedozvoljene vode.
– Jedna naša grupa se zvala „Nostalgija za starim dobrim pesmama” i to dovoljno govori o afinitetima – priča Janoš i objašnjava kako je, družeći se sa instrumentima ušao u njihovu dušu. Počelo je kada je s prijateljem silom prilika popravio jedan prim. Izgradnju tambura učio je u Budimpešti, ali i kod poznatog beogradskog majstora Milana Nikolića. Sada se njegova radionica nadaleko pročula. Potražnja za izgradnjom je velika, s tim da su zahtevi za opravkom još izraženiji. Posla ima dosta, a kad se uzme u obzir i proizvodnja vina u koju je debelo zašao, malo je vremena za druge aktivnosti. Često ga angažuju za svirke. Doduše, nema vremena za stalne angažmane, ali svira na zatvorenim skupovima gde muzika koju voli dolazi do izražaja.
Vinari svoje slave vežu za verske praznike što na ovim prostorima ima posebnu draž.
– Obeležavamo i pravoslavne i katoličke slave, što praktično znači da skoro sve slavimo po dva puta. Vina, muzike i pesme, pa i ljubavi, među nama uvek ima – kaže Janoš Urban. Đ. ĐUKIĆ
