Apoteke su često privlačile pažnju jer nisu bile samo mesta na kojima se mogao nabaviti ili kupiti lek, melem ili bilo koje drugo sredstvo protiv bola. Intrigirale su enterijerom, mirisima koji su iz njih dopirali, raznoraznim bočicama kojih je bilo na sve strane, preparatima koji su se pravili, kao i pričama koje su o njima kružile.
Neretko, obavijene velom tajnovitosti, bivale su poput alhemičarskih laboratorija u kojima se spravljaju najrazličitiji eliksiri, čak i čarobni napici. Prema apotekarima ljudi su gajili izuzetno poštovanje, često i veće nego prema lekarima.
U gradu na Begeju, čija je tradicija apotekarstva duga više od dva veka, i danas postoji jedna, po svemu retka apoteka.
MUZEJ FARMACIJE KRIJE MNOGE DRAGOCENOSTI
„Sent Andreja” koja je delom i muzej, od zaborava čuva veoma vrednu zbirku istorije farmacije i segment istorije medicine. Nastala je iz želje da se dočara i približi razvoj apotekarstva i medicine u Banatu, koji na najdirektniji način govori i o samom razvoju grada na Begeju. Njen vlasnik, Stevan Vukov, diplomirani farmaceut specijalista otvorio nam je vrata i pustio nas u prostorije, u kojima kao da je vreme stalo.
– Ljubav prema onome što sam sakupio i sačuvao u svojoj kolekciji proizlazi iz ljubavi prema gradu. Sakupljanje apotekarskih predmeta je samo delić mog interesovanja. Sve je počelo upisom studija farmacije, kada sam i došao u dodir sa farmaceutskim fakultetom i starim predmetima koji su se tamo nalazili. Sticajem okolnosti, saznao sam da je dobar deo njih takođe dospeo iz Banata poput onih koji će se kasnije naći u mom muzeju – započinje priču Stevan Vukov.
Muzej čuva respektabilan broj stare medicinske opreme, predmeta, instrumenata i stručne literature. Kada je o farmaceutskom delu reč, imamo osećaj da se nalazimo u pravoj, maloj laboratoriji koja krije mnoge tajne. Vukov čuva razne epruvete, posude u kojima su se pravili i čuvali medikamenti.
Veoma je dragocena i kolekcija avana kojom može da se pohvali. Devedeset odsto zbirke vezano je za istoriju grada. Predmeti su pripadali nekadašnjim značajnim apotekarima i porodicama poput: Apoteke kod Spasitelja – prve apoteke u gradu, zatim Emila Nikolića, Ilone Halmoš Sege, Gabora Gavre Kolarića, zrenjaninskih veledrogerija i drogerija, ali i poznatog kozmetičkog giganta „Luksola”.
– Muzej farmacije sadrži nekoliko hiljada eksponata, od predmeta koji su bili u upotrebi u apotekarstvu, do različitih fotografija, diploma, predmeta koji su pripadali poznatim apotekarima. Sve ima izuzetnu materijalnu, ali pre svega duhovnu vrednost. Knjige koje čuvam su zaista retke i do njih sam dolazio na najrazličitije načine. U biblioteci posedujem i „Fiziku” iz 1802. godine Atanasija Stojkovića koja je bila u vlasništvu jednog apotekara i davala je veoma važan uvid u prirodne nauke tog doba. Neizostavan deo zaostavštine vezan je, pre svega, za Milivoja Moljca, najmarkantnije ime jugoslovenske farmacije u periodu između dva rata – ističe naš sagovornik.
MUZEJ MEDICINE – ISTORIJAT LEČENJA U GRADU
U zbirci medicine se nalazi stari ginekološki sto, jedan od prvih u Banatu, a pripadao je bečkerečkom ginekologu dr Elmeru, kao i stara ginekološka stolica. Poseban deo vezan je za stomatologiju, a Vukov čuva stomatološke kalupe, pečate, mnoštvo instrumenata koji su se koristili u ovoj oblasti, a modernizovani, zastupljeni su i danas.
Posetioci mogu videti i velik broj diploma značajnih bečkerečkih, petrovgradskih i zrenjaninskih lekara, kao i onih koji su ostavili traga u srpskoj medicini. Tu su i njihovi lični predmeti i pokloni koje su dobijali. Na policama je i velik broj plaketa i značaka u vezi sa medicinom, poseban deo pripada Crvenom krstu. Biblioteka koju ovaj vredni kolekcionar baštini broji nekoliko stotina knjiga i časopisa na različitim jezicima, od kojih je najstarija s kraja 18. veka.
– Kada je reč o aparatima čuvam jedan stari hemometar, oftalmološke preparate, predmete koji su se u periodu između dva rata koristili u alternativnoj medicini (kvarc-lampe, aparati za termo i elektro-terapiju). Sačuvao sam dosta kompleta, kako vojnih tako i civilnih. Izdvojio bih onaj koji je koristila naša vojna misija pedestih godina kada su Jugosloveni išli kao plavi šlemovi na Golansku visoravan.
Posebno interesantan preparat su mačija creva. Koristila su se za tretman hirurških rana, a nakon zahvata nije bilo potrebno da se odstranjuju, što je slučaj sa standardnim koncima, jer ih je organizam resorbovao. U ratnim vremenima bila su izuzetno dragocena i skupa. Uspeo sam da sačuvam i jednu oficirsku torbu od boks kože koja je kompletna i potpuno očuvana – ističe Vukov.
Zbirka „Sent Andreje” svedoči o razvoju Grada, koji je pratio razvoj industrije i daje pregled zdravstvene kulture tadašnjeg Velikog Bečkereka, obuhvata životopise ljudi koji su zanimljivi i interesantni. Osim toga što su se bavili medicinom i farmacijom, bili su zapaženi i u drugim segmentima i aktivnostima. Od velike važnosti je da se ova kolekcija sačuva od zaborava i ostavi generacijama Zrenjaninaca koje dolaze.
PRE I POSLE JELA TREBA RUKE PRATI
Govoreći o aktuelnoj situaciji iz ugla struke, Stevan Vukov savetuje da je neophodno u najvećoj mogućoj meri pridržavati se stručnih preporuka i naredbi donetih od strane nadležnih sanitetskih eksperata.
– Važnost higijene je izuzetna, i stoga je bitno obnoviti neke pomalo zaboravljene navike, koje su opevane još u dečijoj pesmici ,,Pre i posle jela, treba ruke prati”. Veoma je bitno voditi računa o dovoljnom unosu vitamina i minerala čime se optimizuje rad imunološkog sistema, koji predstavlja prvu liniju odbrane našeg organizma – savetuje Stevan Vukov.
