Priča o filmu, o tebi, a ti ne znaš kakav film treba da bude…
Nije se od mene u ovom filmu tražilo bogzanšta. Samo da odvedem reditelja i ekipu na neka značajna mesta u Zrenjaninu i okolini. To su neka mesta vezana za istoriju i umetnost, za moje odrastanje… Bio sam prvo zbunjen jer je film portret, šta sam sve radio, kako sam radio…Priča o tebi, o filmu, a ti ne znaš kakav film treba da bude…
Ovako, iskreno, skromno, a jednostavno, govori o dokumentarnom filmu: „Šajtinac”, Uglješa Šajtinac, reditelja Boška Milosavljevića, čija je premijera bila prošlog petka, 24. februara, u Kulturnom centru Zrenjanina.
Otvoreno i reditelj Boško Milosavljević govori o Uglješi Šajtincu kao sasvim posebnoj ličnosti u našem kulturnom životu, o njegovoj sjajnoj, blistavoj, vrhunskoj umetnosti… I kako je prvo gledao njegova ostvarenja na pozornici, a tek potom čitao knjige, poželeo da ga upozna i najzad uspeo da postanu prijatelji…
U filmu o Šajtincu govore Milan Milosavljević, Nebojša Glogovac, Goran Šušljik, Vojin Ćetković, Aron Balaž, Gorčin Stojanović, Miloš Krečković, Jelena Petrović, Slobodan Ćustić, Suzana Lukić, Gojko Božović – kao i mnogi drugi ljudi iz sveta umetnosti i kulture. I njegov otac, književnik Radivoj Šajtinac, kao i stric, takođe književnik, Stanko Šajtinac.
Premijeri su prisustvovali i supruga i majka Uglješina, njegovi sugrađani koji čitaju njegove knjige, gledaju predstave rađene prema književnim predlošcima čiji je autor, gledaju njegove filmove…
Uglješa Šajtinac, dramski pisac, pripovedač, romansijer, rođen je u Zrenjaninu, 1971. godine. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Dramaturgiji, 1999. Dramaturgiju predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od 2005. godine.
Za dramu „Hadersfild” dobio je Sterijinu nagradu za najbolji savremeni dramski tekst na Sterijinom pozorju 2005. Za roman „VOK ON!” dobio je Nagradu „Biljana Jovanović” za knjigu godine, za roman „Sasvim skromni darovi” – Evropsku nagradu za književnost, Vitalovu nagradu za najbolju knjigu godine i nagradu „Bora Stanković”.
I dalje živi u Zrenjaninu i nagrade ga nisu ponele ka gordosti, već ka stvaralaštvu. I dalje voli periferiju… U Banatu, u zavičaju koji može, kako kaže, da ti postane bitan i važan samo u sudaru sa otkrivanjem drugih predela, mesta i destinacija koje nisu tvoj zavičaj… OVO POTPISUJE UGLjEŠA ŠAJTINAC
Romani: „Čuda prirode” (1993), „Nada stanuje na kraju grada” (2002), „VOK ON!” (2007) i „Sasvim skromni darovi” (2011).
Romani za decu: „Vetruškina ledina” (2006) i „Čarna i Nesvet” (2013). Knjiga priča: „Čemer” (1997) i „Banatorijum” (2014).
Drame: „Rekviziter” (1999), „Pravo na Rusa” (2001), „Govorite li australijski?” (2002), „Hadersfild” (2005), „Banat” (2007), „Vetruškina ledina” (2008) i „Lepet mojih plućnih krila” (2009), „Animals” (2010). Predstave po dramama Uglješe Šajtinca, osim u srpskim, igrane su i u britanskim i američkim pozorištima. Radio drame: „U bunaru” (1998) i „Đakon Bogorodične crkve” (dramatizacija romana Isidore Sekulić, 1999). Po drami „Hadersfild” nastao je istoimeni igrani film (2007).
