ARHEOLOG ALEKSANDAR ŠALAMON O SVOM RADU I NALAZIŠTIMA U SREDNJEM BANATU

Moj posao je da rekonstruišem priču

Posetioci Narodnog muzeja imaju priliku da pogledaju postavku „Priče iz depoa” koja daje uvid u sva muzejska odeljenja i predmete koji ranije nisu nikada, ili su veoma retko izlagani. Jedno od interesantnih odeljenja koje privlači mnogo pažnje jeste Arheološko, za koje je zadužen Aleksandar Šalamon, kustos-arheolog. Kako kaže, za njega ne postoji zanimljivije zanimanje na svetu.
– Arheologija je neprestano otkrivanje nepoznatog, maštanje, razmišljanje i interpretacija određenih pojava u prošlosti. Za to je neophodan neprestani teorijski i praktični rad. Najzanimljivije je to što ne postoje dva arheološka lokaliteta, dva predmeta ili dva fragmenta nekog predmeta koji su identični. Moj posao je da pokušam da rekonstruišem njihovu priču – kaže Aleksandar Šalamon.

OKRUG IMA VIŠE OD 200 LOKALITETA
Prema njegovim rečima, Arheološka postavka u okviru „Priča iz depoa” ima za cilj da predstavi materijal koji nije izlagan nekoliko decenija, a koji nije ni toliko karakterističan za prostor srednjeg Banata. Obuhvata fragmente iz vremena od 1. do 5. veka nove ere, koji imaju odlike, ili u potpunosti predstavljaju rimsku kulturu.
– U postavci su se našli predmeti koji potiču iz utvrđenog rimskog grada Basijane kod Donjih Petrovaca, Banatske Palanke i Ivanova na Dunavu, Novog Kneževca, ali iz Botoša, Aradca i Novog Bečeja. Predstavljene su igračke za decu, nakit, fibule (posebne igle za zakopčavanje tkanine, prim.nov.), posude i nekoliko fragmenata rimske luksuzne keramike sa raskošnim reljefnim predstavama – kaže kustos-arheolog zrenjaninskog Muzeja.
Kako je objasnio, na prostoru srednjobanatskog okruga ima više od dve stotine dokumentovanih arheoloških lokaliteta, ali je sigurno da je taj broj veći. Ljudi su ostavljali za sobom tragove kroz svoje trajno ili privremeno naseljavanje, kroz migracije i ratove.
– Te tragove pronalazimo gotovo svuda, samo se nekad radi o pojedinačnim nalazima, a nekad govorimo o celinama. Ljudi su oduvek težili da obezbede strateški povoljno mesto za naseljavanje, a s obzirom na to da je prostor našeg dela Banata bio močvaran, podložan plavljenju, nekadašnji stanovnici su birali najvišu tačku koju vide. To su uglavnom bile zemljane grede, platoi, uzdignute rečne terase. Na ovim mestima postoji kontinuitet naseljavanja i života naroda, od Starčevačke kulture do srednjeg veka, odnosno od 6.000. godine p.n.e. do 16. veka, pa i nadalje. Takvi su lokaliteti Borđoš i Matejski Brod kod Novog Bečeja, Batka kod Perleza, Selište kod Taraša kao i mnogi drugi – zaključuje Šalamon.

ISTRAŽIVAČ MNOGIH EPOHA
Naš sagovornik je do sada bio angažovan na istraživanju praistorijskih lokaliteta od kojih se izdvajaju: Slatina – Turska česma kod Paraćina, Gumnište kod Pavlovca, Lalinci kod Ljiga, Borđoš kod Novog Bečeja (projekat Muzeja Vojvodine i Instituta za praistoriju i ranu istoriju iz Kila, Nemačka). Bavio se i kasnoantičkim lokalitetima – Vetropark „Čibuk 1” kod Dolova i „Magistralni cevovod-Vodice” kod Barande. Istraživao je i srednjovekovne nekropole Sečanj – Atar C i Radna zona – Jugoistok.
– Angažovanje na lokalitetima različitih epoha mi je pomoglo da se upoznam sa materijalom sličnim onim koji me je čekao u depou Arheološkog odeljenja, od ranog neolita do poznog srednjeg veka. Trenutno sam u timu stručnjaka sa kojima radim na arheološkom istraživanju srednjovekovnog utvrđenja „Stari Grad” u Novom Bečeju. Ostvarili smo i saradnju sa Univerzitetskim koledžom u Dablinu – naglašava naš sagovornik.
Aleksandar Šalamon je učestvovao i u projektu „Storiteling” u saradnji sa Bibliotekom „Žarko Zrenjanin”, organizujući radionice za decu, koje su tokom poslednjih „Noći muzeja” privlačile pažnju najmlađih. Pored toga, držao je i predavanje o arheologiji u Istraživačkoj stanici „Petnica”.

Miroslava Malbaški